Фудбалери Војводине претходне суботе доживели су други узастопни пораз у првенству, трећи укупно, пошто су после преокрета први пут ове сезоне изгубили на Карађорђу од екипе ТСЦ-а са 2:1.
Војводина је приказала и неке сегменте добре игре у овом мечу против екипе ТСЦ-а, која игра у сјајној форми и која је ове сезоне једина однела бод са стадиона „Рајко Митић“, па и читав плен са „Карађорђа“ јесте тежак ударац за Новосађане, али не и нокаут. Међутим оно што брине присталице „старе даме“ јесу наступи изабраника Милана Раставца у мечевима са најјачим ривалима.
Пораз на „Карађорђу“ је уследио после Вошиног дебакла у Хумској, када је „парни ваљак“ прегазио госте резултатом 4:1, у мечу који је имао све предиспозиције да буде много неизвеснији. Први пораз у Супер лиги Србије, „лале“ су доживеле 11. септембра на Бановом брду, када их је Чукарички савладао 2:о
Војводина је ову сезону започела одлично. „Покером“ у другом колу против Младости ГАТ приказали су сав потенцијал и сву лепршавост у нападу, док је одбрана демонстрирала чврстину и стабилност у прва четири кола првенства, у којима голман Царевић ниједном није био савладан.
Имала је Воша и пар несрећних ремија са слабијим екипама, попут оног против Спартака, али је у тим утакмицама доминирала посед и константно нападала противнички гол. Против Младости из Лучана су црвено-бели успели да поведу и са играчем мање, док Бојовић није коначно пробио бедем Новосађана у 68. минуту.
Ипак поставља се питање, зашто Војводина не пружа овакве партије и против својих главних конкурената у врху табеле?
Еуфорично су клуб и управа ушли у нову сезону, а навијачима су обећали у врло скорој будућности тим који ће да изађе на црту београдским вечитим ривалима и изазове их у шампионској трци. Ипак утакмице против Чукаричког и Партизана више су подсећале на ону Војводину од прошле године, која је обарала негативне рекорде. Намерно међу ове поразе није свртсан и најскорији од екипе из Тополе, јер је у њему екипа Милана Раставца заиграла нешто одлучније.
Међутим прве варнице у Вошиној игри кренуле су на Бановом Брду, да би их на ЈНА задесио прави пожар.
Прва безиедјност и бојажљивост у оба сегмента игре Новосађана била је на представи против Чукаричког. Разлика у квалитету на терену није била ни приближно реципрочна иманима на папиру.
Тим Војводине личио је као да је залутао на Баново Брдо, а Мохамед Бадамоси је за пет минута, са два поготка капитулисао на слабостима, које је Воша показивала читаво прво полувреме. Вођство Чукаричког могло је бити много убедљивије на крају првог полувремена, али су домаћи промашили неколико изгледних прилика. У другом полувремену, Војводина је сама себи одузела шансу за повратак у меч, после крајње неопрезног старта Милетића и црвеног картона, којих је Воша добила превише у досадашњем току сезоне. Једино позитивно, што је стручни штаб „старе даме“ могао да извуче са овог сусрета, јесте чињеница да нису примили гол са играчем мање, мада је и интензитет утакмице знатно опао након поменутог искључења.
Међутим, храбрили су једни друге, након овог пораза играчи Војводине, а на хоризонту се ближила савршена прилика за искупљење – дреби са Партизаном. Управо због тога су навијачи старе даме у великом броју стигли у Хумску другог октобра надајући се првој победи над црно – белима након две године. Уместо искупљења, на стадиону ЈНА навијачи и играчи Воше доживели су понижење.
Добри резултати, добар прелазни рок, нова енергија у и око клуба, жеља да Војводина поново буде екипа која може да стане на пут доминацији вечитих је оно што је вратило публику на Карађорђе, али све је то нестало на стадиону Партизана у свега 27 минута.
Ни пораз од 4:1 не би био трагичан да је Војводина показала другачију игру, али оно што су њени навијачи видели те вечери у Хумској је самоубиство једне екипе, која је већ у тунелу изгубила меч.
Екипа чија је просечна старост играча 27 година не може да се правда неискуством, али су играчи Војводине на старту утакмице личили на уплашене кадете, који играју против сениора Партизана. Није дуго прошло а овакав однос снага се пренео и на семафор. Играо се 23. минут меча када је Натхо постигао свој други погодак на утакмици и по други пут се захвалио одбрани „старе даме“. Очајна повратна лопта Траореа, који је после доброг старта сезоне упао у озбиљну кризу, па затим и неопромишљен старт Јеличића у шеснаестерцу били су поклони које је Партизан прихватио оберучке.
Међутим други жути картон за Јеличића је у 27. минуту већ одредило победника овог сусрета. Притисак је учинио своје код 22-годишњег штопера, чија концентрација на овом мечу није била на нивоу. Оваква ситуација је отворила прилику за Гордана Петрића да једном убедљивом победом, против великог ривала, подигне атмосферу у екипи и мотивише играче пред наредне утакмице. Успео је стратег црно-белих у тој намери и послао Новосађане кући „подвијеног репа“.
Ратсавац који је критикаовао приступ његових играча утакмици, рекавши да морају више да поштују такмичарске активности током меча, је уз брдо проблема откривених у Хумској пронашао зрно доброг, а то је енергија са којом су играли Урош Николић и Никола Чумић када су ушли у игру. Нападачки двојац раздрмао је успаване „лале“ и на моменте, као код гола у 82. минуту, се назирала лепршава игра Новосађана која их је красила током већег дела сезоне.
Управо су се Чумић и Урош Николић нашли у стартној постави Воше у новом покушају искупљења против ТСЦ-а.
Покушао је Раставац да промеша карте и да од старта нападне гол гостију. Чумићев погодак у 28. минуту био је потврда да су играчи Војводине знатно концентрисаније ушли у овај сусрет него у онај са Партизаном. Ипак, још једном су велике осцилације у игри екипе из Новог Сада дошле до изражаја и већ на полувремену гости су дошли до преокрета. Два гола Илића као да су паралисала играче Војводине, који ни у наставку сусрета нису успели да понове игру из уводних пола сата утакмице. Била је Војводина бољи ривал у појединим моментима, боље и ушла у меч, али је ТСЦ био дисциплинованији. Показала је чета Жарка Лазетића да има оно што Војводини недостаје – константност у игри и оставила лале поново без бодова у, овог пута, војвођанском дербију.
Чињеница је да се Воша мучи против противника сличног и већег квалитета ове сезоне, али та бољка Новосађана може лако да се промени, потребан је само један тријумф у оваквим утакмицама да се играчи увере да могу парирати најбољим екипама домаћег фудбала, а за то ће итекако имати прилике у наредном периоду.
„Лале“ већ у петак очекује нови тежак изазов у Новом Пазару, против екипе која је најпријатније изненађење ове јесени у Супер лиги Србије. Да ствар буде још компликованија за госте то ће бити први овосезонски меч у којем ће Пазарци играти пред публиком.
„Стара дама“ мора да узврати навијачима за огромну подршку коју им пружају од старта сезоне. А то значи да Војводина у Новом Пазару треба да одигра храбро и врати се на победнички колосек, јер само пет дана после Пазараца следи нови велики дерби, а на „Карађорђе“ стиже актуелни шампион Црвена звезда. Укратко, Војводину очекују две нове провере и квалитета и карактера, али и две нове прилике да покажу да су с правом с великим амбицијама ушли у ову сезону.
Analiza: Kako izgleda Vojvodina u novoj sezoni Super lige Srbije?
Преузмите андроид апликацију.
