Поводом обележавања 100 година од рођења песника Васка Попе (Гребенац, 29. јуна 1922 – Београд, 5. јануар 1991), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и збирке РОМС-а. Поставка, коју чини избор из дела Васка Попе, као и литературе о њему, може се погледати 3‒31. октобра 2022. године, у jавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту www.bms.rs. Аутор изложбе је Снежана Николић, уредник Селимир Радуловић.
Васко Попа рођен је у типичном банатском селу Гребенцу, на тридесет километара од Вршца, ближе Белој Цркви. Oсновну школу и гимназију завршио је у Вршцу (1940). Већ у том периоду био је запажен у раду литерарне секције „Јован Скерлић”, те је у листу Нови средњошколац, објавио своје прве литерарне текстове.
Започете студије на Филозофском факултету у Београду наставља у Букурешту и Бечу због почетка рата, да би се 1946. вратио у Београд, где је дипломирао на романској групи Филозофског факултета (1949). Оженио се са Хашом Сингер (1948), коју је упознао још као гимназијалку.
Од тада, па све до краја живота, Хаша ће бити његов животни сапутник. Њој је посветио све своје књиге. Постао је генерални секретар Друштва за културну сарадњу Југославија–Француска (1951), примљен је за члана Удружења књижевника (1952), а уредник је у Издавачкој кући НОЛИТ од 1954. године.
Изабран је у нову управу Матице српске (1979) и био један од потпредседника, а исте године приступио је и новооснованој Војвођанској академији наука и уметности, као један од оснивача. Као члан Савета Летописа Матице српске залаже се да овај најстарији књижевни часопис постане „модеран часопис акције”.
Објавио је књиге песама: Кора (1953, 1956, 1962, 1969, 1973, 1987, 1997), Непочин поље (1956, 1963, 1973, 1980, 1995), Споредно небо (1968, 1973, 1980), Усправна земља (1972, 1973, 1980, 1997), Вучја со (1975, 1980), Кућа насред друма (1975, 1980), Живо месо (1975, 1980), Рез (1981, 1983); књиге изабраних песама, међу којима су најважније: Песме (1965, 1965, 1976), Изабране песме (1975), Далеко у нама (1985), Пјесме (1990); песничке зборнике: Од злата јабука (1958, 1963, 1965, 1966, 1967, 1968, 1970, 1971, 1973, 1979, 1988), Урнебесник (1960, 1979), Поноћно сунце (1962, 1979).
Веома је превођен у свету, најпревођенији од југословенских писаца. Kњиге песама су му штампане на: француском, енглеском, пољском, немачком, мађарском, словеначком, чешком, румунском, бенгалском, бугарском, грчком, холандском, индијском, норвешком, руском, шпанском, шведском, турском и другим језицима.
Добитник је следећих награда: Бранкову награду за књигу Кора (1953), Змајеву награду за књигу Непочин-поље (1957), Аустријску државну награду за европску књижевност (1968), Седмојулску награду за песништво (1972), Награду „Бранко Миљковић” за трокњижје: Вучја со, Живо месо и Кућа насред друма, Награду АВНОЈ-а (1978), а исте године одликован је и Орденом братства-јединства са Златним венцем, Награду „Скендер Куленовић” Књижевних сусрета на Козари (1983).
Predstavljanje romana za decu Miloša Mihailovića u Gradskoj biblioteci
Преузмите андроид апликацију.
