Рат у Украјини који је у току умањује изгледе за економски опоравак након пандемије за економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије, наводи се у данас објављеном Ажурираном економском извештају Светске банке за регион.
Економска активност остаће у дубокој депресији током следеће године, са минималним очекиваним растом од 0,3 одсто током 2023. године, пошто шокови изазвани ценама енергије и даље утичу на регион.
„Међутим, регион је до сада боље поднео ефекте руске инвазије на Украјину него што се раније предвиђало. Очекује се смањење регионалне економске активности за 0,2 одсто ове године, одражавајући раст изнад очекивања у неким од највећих економија у региону и опрезно проширење подстицајних програма из ере пандемије које ће спровести неке владе“, наводи СБ.
Овогодишњи очекивани пад украјинске економије сада је пројектован на 35 осто, иако је економска активност погођена уништавањем производних капацитета, оштећењем пољопривредног земљишта и смањеном понудом радне снаге, јер се процењује да је више од 14 милиона људи расељено.
Према недавним проценама Светске банке, потребе за опоравком и реконструкцијом у друштвеним, производним и инфраструктурним секторима износе најмање 349 милијарди долара, што је више од 1,5 пута више од величине украјинске предратне привреде у 2021. години.
Рат наставља да слаби глобалну економију кроз значајне поремећаје у трговини и шоковима које изазивају цене хране и горива, што доприноси високој инфлацији и последичном пооштравању услова глобалног финансирања, наводи СБ.
Активност у еврозони, највећем економском партнеру за економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије значајно се погоршала у другој половини 2022, због нарушених ланаца снабдевања, повећаних финансијских притисака и пада поверења потрошача и предузећа. Међутим, најштетнији ефекти инвазије, ипак, представља пораст цена енергије услед великог смањења руског снабдевања енергијом.
Нижи прогнозирани раст за 2023. годину односи се на многе економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије пошто су регионални изгледи подложни значајнијој неизвесности.
Продужена или интензивирана ратна дешавања могла би изазвати значајно већу економску и еколошку штету и имати већи потенцијал за фрагментацију међународне трговине и инвестиција. Ризик од финансијског стреса такође остаје повишен, с обзиром на високе нивое дуга и инфлацију.
„Док глобалне цене нафте, гаса и угља расту од почетка 2021. године, нагли раст је забележен након руске инвазије на Украјину, што је довело инфлацију до нивоа који деценијама није виђен у региону. Ова криза без преседана утиче и на потрошаче и на владе – ограничавајући могућност буџетског финансирања, продуктивност предузећа и добробит домаћинстава“.
Најтеже ће бити погођене земље које се у средњој или великој мери ослањају на увоз природног гаса за грејање (што чини 30 одсто тражње енергената), индустрију или електричну енергију, као и земље блиско повезане са енергетским тржиштима ЕУ,кажу у СБ.
„Ове земље морају да се припреме за несташицу гаса и донесу планове за ванредне ситуације за ублажавање најтежих утицаја на домаћинства и предузећа, укључујући уштеду енергије, повећање енергетске ефикасности и спровођење планова квота/рационисане потрошње. Кампање за промену понашања са фокусом на ефикасност грејања у домовима и зградама, попут облагања прозора и додавања изолације, захтевају релативно минимална улагања и имају тренутни утицај“, навела је СБ.
Преузмите андроид апликацију.
