Берзе су преживеле црни септембар, а тиме и треће узастопно негативно тромесечје. Ово се на Вол Стриту није догодило од финансијске кризе 2009. Очекује се даље заоштравање монетарне политике, што ће резултирати приносом на 10-годишњу америчку обвезницу од 4%.
Њујоршки индекс Дов Џонс пао је прошлог месеца за готово девет одсто, брзо дефлациониравши целокупни „урод“ овог лета, који је очито био медвеђи узлазни тренд. Ситуација је напета у ишчекивању даљег бескомпромисног заоштравања монетарне политике готово свих важнијих централних банака, у прошлој седмици тражени принос америчке десетогодишње обвезнице досегао четири одсто први пут од 2008. године. Већ почетком ове године то се чинило потпуно немогућим. Кад је Фед током епидемије експресно смањио каматне стопе на нулу, принос на 10-годишњу обвезницу пао је на само пола одсто.
Иако се привреда опоравила, профитабилност је дуго остала испод два одсто. Пре само годину дана била је на један и по одсто. Таква кретања видљива су у многим каматним стопама, као што је врло проматрана 30-годишња хипотекарна стопа, која је недавно порасла изнад 6,5 одсто у САД-у. Због тога је отплата кредита била све тежа.
Пад цена обвезница (ова је година једнако болна као и деценијама) за многе је још веће изненађење од овогодишњег обрата на берзама. Према неким израчунима, сви потреси ове су године смањили укупну тржишну капитализацију двају споменутих тржишта за невероватних 46 хиљада милијарди долара.
Од 1938. два тржишта заједно нису изгубила толико вредности као ове године, рекао је БоФА. Очекује се да ће дивљи потези трајати све док Фед не победи у борби против инфлације, а то неће бити тако скоро. Индекс цена издатака за личну потрошњу (ПЦЕ индекс), који Фед помно прати и који је објављен у петак, остао је знатно изнад циљаних 2 одсто на 6,2 одсто у августу (на годишњем нивоу).
Терминска тржишта тренутачно предвиђају да ће Фед завршити свој тренутни циклус пооштравања монетарне политике у јулу 2023., када ће каматна стопа Фед-а износити 4,5%. Расту окладе да ће Фед на следећем састанку (2. новембра) подићи каматне стопе за 75 базних бодова, а шансе за то су већ готово 60%, наводи СиБИЗ.
Само ове године тржишна капитализација деоница које чине СиП 500 индекс пала је за више од девет трилиона долара, тако да америчко тржиште сада вреди око 31 билиона долара. Просечни дивидендни принос је 1,8 одсто, што се у условима нулте каматне стопе и ниске инфлације чинило прилично примамљивим, али сада – када је принос десетогодишње државне обвезнице на четири одсто – дефинитивно не. Тромесечни извештаји о заради америчких корпорација тешко ће исправити ту перцепцију, али свакако ће бити занимљиво видети како јак долар и континуирани проблеми у ланцу снабдевања утичу на корпоративну Америку.
Њујоршки индекс Доц Џонс пао је прошлог месеца за готово девет одсто, брзо дефлациониравши целокупни „урод“ овог лета, који је очито био медвеђи узлазни тренд. Ситуација је напета у ишчекивању даљег бескомпромисног заоштравања монетарне политике готово свих важнијих централних банака, у прошлој седмици тражени принос америчке десетогодишње обвезнице досегао четири одсто први пут од 2008. године. Већ почетком ове године то се чинило потпуно немогућим. Кад је Фед током епидемије експресно смањио каматне стопе на нулу, принос на 10-годишњу обвезницу пао је на само пола одсто.
Иако се привреда опоравила, профитабилност је дуго остала испод два одсто. Пре само годину дана била је на један и по одсто. Таква кретања видљива су у многим каматним стопама, као што је врло проматрана 30-годишња хипотекарна стопа, која је недавно порасла изнад 6,5 одсто у САД-у. Због тога је отплата кредита била све тежа.
Пад цена обвезница (ова је година једнако болна као и деценијама) за многе је још веће изненађење од овогодишњег обрата на берзама. Према неким израчунима, сви потреси ове су године смањили укупну тржишну капитализацију двају споменутих тржишта за невероватних 46 хиљада милијарди долара.
Од 1938. два тржишта заједно нису изгубила толико вредности као ове године, рекао је БоФА. Очекује се да ће дивљи потези трајати све док Фед не победи у борби против инфлације, а то неће бити тако скоро. Индекс цена издатака за личну потрошњу (ПЦЕ индекс), који Фед помно прати и који је објављен у петак, остао је знатно изнад циљаних 2 одсто на 6,2 одсто у августу (на годишњем нивоу). Терминска тржишта тренутачно предвиђају да ће Фед завршити свој тренутни циклус пооштравања монетарне политике у јулу 2023., када ће каматна стопа Фед-а износити 4,5%. Расту окладе да ће Фед на следећем састанку (2. новембра) подићи каматне стопе за 75 базних бодова, а шансе за то су већ готово 60%, наводи СиБИЗ.
Само ове године тржишна капитализација деоница које чине СиП 500 индекс пала је за више од девет трилиона долара, тако да америчко тржиште сада вреди око 31 билиона долара. Просечни дивидендни принос је 1,8 одсто, што се у условима нулте каматне стопе и ниске инфлације чинило прилично примамљивим, али сада – када је принос десетогодишње државне обвезнице на четири одсто – дефинитивно не. Тромесечни извештаји о заради америчких корпорација тешко ће исправити ту перцепцију, али свакако ће бити занимљиво видети како јак долар и континуирани проблеми у ланцу снабдевања утичу на корпоративну Америку.
Немали број компанија већ су упозориле на то да пролазе кроз тешка времена. Епл је очито преценио потражњу за новим Ајфоном 14, па је обавестио своје добављаче да одустану од планова за повећање производње. Аналитичари Америчке банке смањили су рејтинг деоница Епла и снизили њихову циљну цену са 185 на 160 долара.
Деонице Епла у четвртак су пале за готово пет посто (тржишна вредност Епла тако је смањена за 120 милијарди) и наставиле силазну путању у петак. Њихов курс (138,20 долара) сада је 22 посто нижи него на почетку године, наводи СиБИЗ.
Преузмите андроид апликацију.
