Девети регионални Самит министара финансија, гувернера и директора пореских управа земаља Западног Балкана, под називом „Финансијска и монетарна стабилност региона у условима изражених геополитичких ризика“, почео је вечерас у Бечићима свечаним коктелом добродошлице.
Радни део скупа почеће сутра, када ће се на отварању у име огранизатора Савеза економиста Србије (СЕС) обратити председник те организације Александар Влаховић, и министар финансија Црне Горе Александар Дамјановић.
Влаховић је за Тањуг рекао да је јако важно да постоји размена мишљења међу земљама региона о томе како конципирати фискалну и монетарну политку у наредном периоду, у ситуацији великих геополитичких и економских изазова, јер су привреде земаља Западног Балкана међусобно повезане, и како да, без великих баријера, наставе и продубе сарадњу.
„Налазимо се у другој фази економске кризе која је започела пандемијом и на коју су инструменти фискалне политике одговорили на експанзиван начин, што је у том тренутку дало добре резултате. Међутим, као последица превеликог упумпавања новца, данас се суочавамо са инфлацијом“, рекао је Влаховић.
Додао је да су се на то надовезали агресија Русије на Украјину и изражена геополитичка криза, која је допринела повећању цена енергената и хране.
„Поставља се питање како мале земље попут земаља Западног Балкана треба да одговоре на изазове геополитичке и економске кризе у којој се данас налазимо, а то значи како одржати фискални баланс или фискални дефицит у неком разумном нивоу, с обзиром да ће било какво покривање фискалног дефицита кроз задужзење у наредном периоду бити јако тешко и веома скупо“, нагласио је Влаховић.
Навео је да је један од задатака економских политика земаља региона да обезбеде да не дође до претераног раста спољног дуга, с обзиром да се све земље, са изузетком БиХ, налазе на горњој граници прихватљивог задужења у односу на национални БДП.
Питање на које посебно треба дати одговор је како се борити са инфлацијом, која је свуда у свету највиша у последњих 40 година, напоменуо је председник СЕС-а.
„Дакле, који је одговор централних банака на то, а да тај одговор, затезање монетарне политике, не угорози будући раст и све привреде у региону не гурне у рецесију“, рекао је Влаховић.
Он је оценио да је у Србији вероватноа најповољнија ситуација у односу на све друге земље региона, с обзирон на то да се јавни дуг сачувао у граници до 60 процената и да је фискални дефицит прошле године смањен испод 3,5 осто БДП-а.
„Међутим, поставља се питање како ће сада фискална политика одговорити“, казао је Влаховић.
На конференцији ће учествовати многобројни експерти из Србије, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније, БиХ, Хрватске и Словеније, те представници Европске инвестиционе банке (ЕИБ), ММФ-а, пословних банака, осигуравајућих друштва и највећих компанија у региону, попут Јапан тобако интернешенела, који је један од покровитеља скупа.
Они ће на три тематска панела разговарати о перспективама након рецесије изазване пандемијом, као и о изазовима са којима ће се финансијски и реални сектор суочити у другој половини године.
Сутра, првог радног дана, биће одржана два панела – „Стабилност јавних финансија у нестабилним временима“, који ће отворити регионални шеф за Западни Балкан Европске инвестиционе банке Алесандро Брагонзи, а учествоваће министри финансија земаља Балкана и „Значај добре пореске администрације у лошим временима“, на коме ће учествовати директори пореских управа.
Другог радног дана, у суботу, биће одржан панел „Монетарна политика у инфлаторном окружењу”, који ће окупити представнике централних банака балканских земаља.
Преузмите андроид апликацију.
