Наша велика, пространа равница звана Војводина, поседује две ниже планине – Вршачке планине и Фрушку гору. Иако обе одишу оптимизмом и миром, Фрушка гора је знатно посећенија.
Фрушку гору карактерише веома богата и разноврсна флора, о томе говори чињеница да чак преко 1000 врста биљака расте у ужој зони Националног парка, док тај број у заштићеној зони прелази цифру од 1500 врста. Управо због тога Фрушка гора може да се пореди са много већим планинама у Србији.
Флора Фрушке горе
У разноврсни биљни свет спадају: голосеменице, папрати, скривеносеменице, гљиве и разноврсно лековито биље.
Посебан акценат је на гљивама, њихова разноврсност је велика (чак преко 400 врста), међутим, њихово брање подразумева опрез и стручност.
Јестиве гљиве на Фрушкој гори су: сунчаница, папрена млечница, лисичарка, пољска рудњача, шумска рудњача, вргањ, крипавац.
Смртоносно отровне гљиве су: зелена пупавка и пантеровка.
Лековито биље је вековима уназад било главно средство против болести, иако је медицина много узнапредовала, оно се и даље користи.
Преко 700 врста лековитог биља пустило је своје корене на Фрушкој гори, најчешће су то дивље врсте или гајене биљке.
Скривеносеменице су најбројније, у њих спадају: павит, ризоми, саса, кукурек, гороцвет, жалфија, лаванда, рузмарин, нана, руже, лале, орхидеје, махунарке, зевалице, главочике, бела рада, маслачак. Међу њима су и траве: пшеница, раж, јечам, сирак, трска, пиревина, обична росуља, шиљ, попино прасе…
Највеће богатство Фрушке горе чине шуме, пашњаци и ливаде. Док су пашњаци погодни за узгајање гљива, ливаде су препуне мирисног цвећа због чега су и погодне за развој пчеларства.
Када говоримо о шумама, Фрушка гора поседује листопадне шуме и четинарске. Заступљеније су листопадне шуме, међу којима се налазе: буква, храст, цер, граб, црни јасен, врба и топола.
Како би се повећао биодиверзитет Фрушке горе, засађено је мноштво кестена недалеко од одмаралишта Тестера. Данас се то подручје назива “Долина кестена”.
Фауна Фрушке горе
Поред разноврсног биљног света на Фрушкој гори, ту је и богат животињски свет. Сисара има чак 60 врста (38 заштићених), од крупних до ситних. Крупни сисари су доминантнији, међу њима се налазе: јелен, шакал, срна, дивља мачка, муфлон, ласица, дивља свиња, куна, зец… Међутим, ту су водоземци: жабе, даждевњаци, жабе крастаче и мрмољци и гмизавци: корњаче, змије и гуштери.
Најмања жаба у Европи (црвенотрби мукач) настањена је на Фрушкој гори, интересантан податак зар не?
Најдоминатније животиње су птице – главни симбол слободе. Њих има чак 220 врста, то су птице селице и грабљивице ( орао крсташ, краткопрсти кобац, патуљасти орао и степски соко).
Преузмите андроид апликацију.
