Једна од најважнијих саобраћајница у Новом Саду је Булевар цара Лазара. Овај булевар настао је током великих инфраструктурних радова средином седамдесетих година и измештањем некадашње пруге Будимпешта – Нови Сад – Београд.
Првобитно име овог булевар било је Булевар АВНОЈ-а, а садашње име понео је почетком деведесетих година, када је већи број новосадских улица и булевара добио нова имена.
Данас овај булевар повезује сва четири новосадска Лимана и представља неформалну „границу“ ових делова града са новосадским насељем Грбавица. Булевар цара Лазара почиње од Сунчаног кеја, а завршава се на раскрсници са улицама Цара Душана и Иве Андрића.
Изградњом велике кружне раскрснице на крају Булевар цара Лазара повезали су се Сомборски булевар, Булевар Европе и Улица цара Душана, чиме је употпуњена путна мрежа и умногоме измењена слика града и смањене гужве у Футошкој и Јеврејској улици, као и на Булевару Михајла Пупина.
Експанзија града која је уследила почетком 21. века и појава вишеспратница на месту где су некада биле куће условила је појаву већег броја становника и све гушћег саобраћаја у овом делу града.
Како би се смањиле гужве и повећао проток саобраћаја, средином 2023. године некадашња раскрсница Булевара цара Лазара и Фрушкогорске улице замењена је турбо кружним током, првим те врсте у Србији.
Турбо кружни ток је тип раскрснице са више трака које заправо нису кругови него су у облику спирале.
Тиме се елиминише потреба за престројавањем у кружном току и пре уласка од возача захтева једино да зна путању којом жели да иде и на основу тога одабере одговарајућу траку.
Али, да се вратимо на почетак, у време када су на месту данашњег Булевара тутњали путнички и теретни возови. Уместо данашњих Лимана I, II, III и IV налазила се неугледна мочвара, а главна железничка станица била је у згради у којој је данас смештена Лиманска пошта.
Када је педесетих година 20. века донет нови Генерални урбанистички план развоја Новог Сада, предвиђена је изградња модерних, широких булевара, као и читавих блоковских насеља са вишеспратницама. Тада је и донета одлука о измештању пруге и насипању мочварног земљишта песком, како би се створили адекватни услови за даљи развој града.
У реализацију овог пројекта се кренуло већ шездесетих година, када су дуж некадашње трасе пруге, у делу који су данас Лимани I и II, почео да ниче Универзитетски кампус, као и прве вишеспратнице, прво оне са десет, а нешто касније и оне са шеснаест спратова.
За станаре приземних кућа које су се ту налазиле, крајолик се променио до непрепознатљивости.
Наједанпут пруга је нестала, насипан је туцаник и асфалт за нову саобраћајницу, уместо звука железничке композиције будио их је звук грађевинских машина, камиона и багера, а хладовину крошње дрвећа заменила је сенка вишеспратница.
Пруга се најдуже задржала у делу где се данас налазе Лимани III и IV.
На месту некадашње мочваре насипане су огромне количине песка, па је читав крај у жаргону прозван Пешчара. Староседеоци са Грбавице су са великим занимањем пратили изградњу комшијског насеља, а деца су, чини се, највише уживала, јер су до миле воље могла да се играју у песку, на том огромном простору. Грдња коју би касније добила због уношења песка у кућу, била је права ситница.
На месту данашњег СПЕНС-а налазила се фабрика Новкабела, која је морала бити измештена, јер се никако није уклапала у нов градски амбијент.
Наиме, градски урбанисти увидели су потребу за изградњом мултифункционалног објекта на том месту, који би повезао старо језгро града са новим стамбеним насељем и Универзитетским центром, док је некадашња фабрика измештена у новоформирану индустријску зону.
Изградњом отворених базена на СПЕНС-у током 2011. године, Булевар цара Лазара је постао још атрактивнији.
На зеленој површини између отворених базена и Булевара, некада се налазио Дино парк, који је због недовољне атрактивности и лошег садржаја затворен.
Половином 2023. године градске власти су одлучиле да неискоришћену површину преуреде у још један градски парк, по угледу на велике европске паркове.
Према пројекту, нови парк у Новом Саду биће површине 1,8 хектара и простираће се дуж Булевара цара Лазара, а има ће платое са чесмама и фонтаном, амфитеатар, клупе и лежаљке са пуњачима за мобилне уређаје, али и вештачку стену, као и зелени зид.
Осим тога, биће посађено 57 нових стабала, више стотина садница различитог жбуња, док ће се травњак простирати на површини од преко 9.800 м2.
У наставку улице, некада се налазила велика ливада, која се протезала све до раскрснице са Булеваром ослобођења.
Ту су се налазили помоћни терени ФК Војводина, на којима се једно време играо бејзбол и рагби. Такође, на истој парцели налазила су се и борилишта за поједине атлетске дисциплине, тениски терени, а у једном делу простране зелене површине, редовно су гостовале циркузантске трупе и рингишпили.
Данас се на целом том простору налази тржни центар „Променада“.
Када се продужи даље низ улицу долази се до Лиманске пијаце, пијаце за коју се каже да се на њој увек може наћи најлепше цвеће. Оно што представља недоумицу за већину новосађана је зашто се Лиманска пијаца не налази на Лиману, већ са друге стране „границе“, на Грбавици.
Преко пута Лиманске пијаце некада се налазила „Мала печурка“, а данас је само НИС-ова пумпа. Ко разуме, схватиће.
Шалу на страну, „Мала печурка“ је некадашња бензинска станица, која је због изгледа надстрешнице подсећала на печурку, а мала је зато што се већа бензинска станица сличног изгледа некада налазила у улици Максима Горког.
„Мала печурка“ је отишла у историју Новог Сада када се 3. августа 2018. године, након јаке кише, а због дотрајале конструкције, срушила. Том приликом уништена су и два аутомобила која су се у том тренутку нашла на бензинској станици, возачи су претрпели повреде, али срећом нико није смртно страдао. На њеном месту изграђен је нови објекат, стандардизованог изгледа.
Булевар цара Лазара је доскора могао да се похвали својим Скадром на Бојани. Наиме, у питању је зграда која се налази на углу са улицом Алексе Шантића, а која је стајала недовршена пуних 26 година.
Изградња ове зграде започета је 1991. године, а завршена је тек крајем 2017. године. Завршетак радова спречавали су нерешени правно-имовински односи. Када су радови поново кренули, како би се зграда коначно завршила, из ње је изнето 20 камиона смећа.
Након чишћења, дератизације и комплетне дезинфекције објекта, све старе инсталације су повађене, уграђене су нове водоводне и канализационе цеви као и оне за грејање, а уграђена је и нова електроинсталација. Старе плочице су скинуте, а постављена је и нова фасадна столарија као и лимарија.
Данас ова зграда више није ругло, већ модерна десетоспратница, која је своју ружну прошлост заувек оставила из себе.
Један од новијих објеката на Булевару цара Лазара је зграда Музичко-балетске школе са концертном двораном.
Значај овог објекта утолико је већи, ако се зна да су Музичка и Балетска школа дуго времена биле подстанари. Музичка школа „Исидор Бајић“ била је подстанар 113 година, а Балетска 75 година.
Како ове две школе више нису ограничене просторним капацитетом, сва талентована деца која желе и заслуже да похађају неку од ових школа, то сада могу и да учине.
Прича о настанку Булевару цара Лазара заправо је прича о једном од великих инфраструктурних пројеката и периоду када се Нови Сад трансформисао од паланке у модеран град.
Свакако, на ову констатацију појавиће се и опречна мишљења, са фокусом на то колико је та трансформација извршена на уштрб некадашњег Новог Сада. Али, то је више тема за неку засебну дискусију.
Оно што можемо да закључимо је да Булевар цара Лазара представља важну новосадску саобраћајницу, која је у време изградње, попут шава повезала (тада) најмлађи део града са остатком Новог Сада.
У непосредној близини и у самој улици налази се Универзитетски кампус у Новом Саду, Научно – технолошки парк, СПЕНС, тржни центри, школе, Лиманска пијаца, Дом здравља „Нови Сад“ и велика градска предузећа.
Преузмите андроид апликацију.
