Почетна > Србија
Србија

Мобилизација очекивана, индикатор наставка и ширења сукоба

 Бивши начелник Генералштаба Војске Србије, пензионисани генерал изјавио је да је, иако то нико неће да каже, рат у Украјини – Трећи светски рат у почетној фази, и изразио наду да ће на томе и остати, јер се огромна опасност надвила над човечанством.
Фото: PrtSc/YouTube/B92 TV

„Морамо бити свесни чињенице да је ова специјална операција и одбрамбени рат који води Украјина прерасла у сукоб НАТО – Русија који се, за сада, одвија на територији Украјине. Тај сукоб има итекако обрисе светског рата и може се рећи, колико год то тешко било, да је Трећи светски рат у некој фази, вероватно почетној, и надамо се да ће се ту и завршити“, рекао је Диковић за Танјуг коментаришући развој ситуације на терену.

Сведоци смо, каже, да се многи баве ратом у Украјини, а да не располажу са довољно података да би анализе биле ваљане, и да, док се део аналитичара понаша навијачки, треба имати у виду да су симпатије су једно, а реална ситуација на терену друго. Додаје да многи, па и он сам, у недостатку правих информација чине грешке у анализи.

Истиче да је делимична мобилизација, коју је најавила Русија, а која је заокупила пажњу целог света, индикатор наставка и проширивања сукоба у Украјини.

„На делимичну мобилизацију руских снага, одговориће и украјинска страна на адекватан начин. Сигурно да ће на адекватан начин одговорити и друге земље које посредно или непосредно учествују у рату у Украјини, тако да ће се сукоб наставити и проширити“, констатује бивши начелник Генералштаба, али истиче и да би волео да није у праву.

„Ја се искрено надам да ће ово бити последња руска мобилизација и да ће се рат брзо завршити због човечанства и опасности које су се надвиле над њом. Али не могу искључити ни могућност опште мобилизације у Русији“, поручује Диковић.

Истиче да то каже на основу личног искуства официра који је учествовао у рату и законитости самог рата као појаве, који је и итекако непредвидив.

Диковић сматра да је делимична мобилизација у Русији очекивана и да, пошто се спроводи после 200 дана рата, може бити знак да нешто на фронту није како су Руси планирали, али могу бити и припреме за наставак удара и улазак у завршну фазу опрерација.

„Није постигнут жељени темпо напада, снаге у додиру са противником су заустављене и трпе одређене губитке, због већих продора у дубину противника незаштићена су крила и бокови и прети опасност да део снага буде у окружењу и одсечен. Свежим снагама треба стабилизовати фронт и продужити напад“, тако види ситуацију бивши начелник Генералштаба.

Такође, каже, узрок може бити и недовољно димензионисана снага на почетку операције, те да су за неке следеће задатке потребне нове снаге.

„Рат је непредвидив. Ми планирамо операцију, како ће се одвијати, али то обично важи за неку почетну фазу, у прва три дана, а даље све зависи од понашања обе стране и све се прилагођава новонасталој ситуацији“, објашњава генерал.

Он наводи да су и руски и украјински генерали и команданти, без сумње, веома способни, али да можда у почетној фази руска страна није предвидела да ће се ангажовати и друге земље посредно и непосредно помажући Украјину, те да ће она пружити жилав отпор.

„Подршка земаља НАТО кроз уступање војне опреме, финансијску подршку и подршку у људству, плус осам пакета санкција према РФ онда можемо рећи да у том сукобу посредно учествује и НАТО“, оцењује Диковић.

Ако се томе додају званични руски подаци о погинулим, рањеним, заробљеним и несталима, долази се до броја од неколико десетина хиљада војника који су избачених из строја, па је, наводи, мобилизација била очекивана, јер је било потребно освежити снаге.

Диковић такође истиче да не треба изгубити из вида ни успешну украјинску контраофанзиву.

„Победа у једној борби пуно значи, у најпозитивнијем смислу, и тако се одражава на морал. Значи, можемо, противник није непобедив”, наводи Диковић.

Осим тога, наводи генерал, можда се делимична мобилизација не спроводи само због Украјине, већ и због угрожености из неких других праваца.

На питање да ли је могућ нуклеарни рат, он одговара да је – итекако могућ.

Наводи да је циљ развоја нуклеарног оружја био одвраћање од агресије на земљу која га има и да се то поштовало и о томе се водило рачуна, али да се поставља питање шта ако једна страна, без обзира што друга има нуклеарно оружје, и даље настави са офанзивним дејствима и угрожавањем безбедности друге стране.

„У том случају, немам дилему да ће и нуклеарно оружје бити употребљено. Које снаге, у којој мери, на којем простору – то је друго питање. Веома је тешка и непредвидива ситуација, као и рат. Тешко је то исконтролисати посебно у условима када имате јако супростављене стране, спремне да се за своје циљеве изузетно жртвују”, упозорава Диковић.

Пита се ко може да искључи могућност да Русија, ако буде угрожена до те мере, неће употребити нуклеарно оружје:

„А, зашто га има? Са друге стране, уколико је интерес других великих сила да га употребе – употребиће га. Ово звучи јако депресивно, али морамо посматрати тако ствари“, опомиње Диковић.

Указује да је и руски председник о томе говорио, па нема разлога да му се не верује, као и што се може веровати другој страни која каже да ће адекватно одговорити, иако сви знамо да ће употреба нуклеарног оружја озбиљно угрозити опстанак човечанства.

„Ако то имамо у виду, немојмо се понашати тако да било кога доведемо у ситуацију да употреби нуклеарно оружје“, поручује Диковић.

На питање шта Србија да ради у ситуацији рата у Украјини, одговара да, пре свега, не смемо да дозволимо да рат дође на наше просторе.

Подвлачи да није у нашем интересу сукоб на КиМ, где је КФОР, али додаје да није ни у интересу Приштине, јер она контролише простор КиМ.

Како каже, један број земаља које су признале тзв. Косово једва чека неки наш погрешан корак и нашу интервенцију на КиМ да коначно употребом силе реше то питање и ставе нас пред свршен чин.

„Нећемо дозволити прогон Срба по било коју цену, али се не сме изгубити из вида да било која интервенција на КиМ значи индиректан или директан сукоб са НАТО. Истовремено то значи ангажовање НАТО ефектива за заштиту КФОР на КиМ. Треба бити стрпљив и одлучан“, закључио је генерал Диковић.

Obeležavanje 106 godina od bitke na Kajmakčalanu

Преузмите андроид апликацију.