Парадајз је леп и чврст, зрео и мирисан. Али када код куће припремите богату салату, следи разочарење. Парадајз је без укуса.
И то је чињеница. Савремене сорте су прилагођене тако да је парадајз леп и отпоран на болести, али се при укрштању изгубио укус са циљем истицања ових квалитета.
Укус парадајза зависи од садржаја органских шећера и киселина, које се синтетишу у плодовима парадајза током њиховог зрења. Дакле, ако се парадајз бере пре него што је потпуно зрео, његов укус се губи. Док се боје синтетишу и након жетве – у магацину. Због тога парадајз може бити јарко црвен, али му укус није тако добар.
За развој боје важно је само да је синтеза већ почела док је парадајз још на биљци. Такав плод ће у складишту сазрети до црвене боје.
Лош укус парадајза је резултат циљева узгајивача да побољшају његова економски важна својства. Узгајивачи су желели производ који се може боље складиштити, који дуже задржава свежину и отпорнији је на транспорт. Старе сорте немају таква својства. Они су подложнији болестима и стога су скупљи за узгој. Принос је такође знатно мањи, док се у интензивном хидропонском гајењу, где се биљке саде у воду којој се додају хранљиве материје и биљни хормони, са сваке биљке убере до 10 килограма, каже стручњак.
Чињеница да (индустријски узгајан) парадајз расте у води, а не у земљи, сама по себи није разлог за губитак укуса.
Поред разноликости, на укус значајно утичу и фактори животне средине:
- температура
- вода
- хранљиве материје
- посебно сунчева светлост
Парадајз који се може купити у летњем периоду имаће више ароме и укуса, јер светлост у пластеницима не може у потпуности да замени сунчеву светлост. На укус парадајза утичу многи фактори, али најважнији је сорта – и време када се парадајз бере. Најбољи парадајз је онај који сазре на биљци и који се не бере рано.
Преузмите андроид апликацију.
