Као народ нашироко смо познати по чувању наше културе и традиције, јер то је наш понос и покретач. Једна од ствари која је део нашег културног наслеђа јесте и такозвани бибер цреп, који су наши преци користили како би покрили најважнији део куће – кров.
Данашњи изглед кућа прилагођен је ономе што је тренутно доступно и модерно, али постоје и куће које су одолеле зубу времена и постале незаменљиве.
Посетили смо Кикинду, где смо наишли на једну од три очуване Суваче у Европи, чији велики кров је прекривен старим бибер црепом. То нам је и заголицало машту… Како је заправо настао и зашто се баш тако зове?
Бибер цреп заправо нема везе са зачином истог имена – бибером! Овај цреп изумео је Немац, који је тражећи идеалан облик за цреп, открио да управо облик дабровог репа савршено одговара. На немачком језику се дабар каже der Biber. И ето, тако је немачка реч, која означава дабра, заправо постала “наш” бибер цреп.
Бибер цреп представља вучени глинени цреп. Покривање крова црепом врши се такозваним “крунским покривањем” тако да финални изглед крова подсећа на крљушт рибе.
С обзиром да име вуче немачко порекло, сматра се да је и настао у Немачкој. Тадашњи утицај традиционалне архитектуре на југу и истоку Немачке пренео се и на суседне државе. У нашим крајевима, данас их најчешће можемо уочити на северу државе, пре свега, у Војводини.
Бибер цреп је свакако доказ да класика тешко излази из моде, јер веровали или не, упркос модернизацији, он се и даље користи.
Њихова производња мењала се кроз векове, док их данас можемо пронаћи у шареноликим облицима и бојама. Најчешће га можемо уочити на крововима етно кућа, школа, библиотека… а радо је виђен гост и у нацртима савремених архитеката.
Преузмите андроид апликацију.
