Нема правила које ће гарантовати и уредити међуљудске односе који ће добро функционисати и уредити тако да заштите интереса друштва чији су они део.
Могло би се рећи да све на свету зависи од понашаља појединца али и међуљудских односа. Можда то јесте један од тежих задатака, јер управо од ових релација зависиће и наш однос ка породици, деци, пријатељима, партнеру, али и колегама.
У породици заправо ми учимо о међуљудским односима. Она је база из које ми стичемо систем вредности који ће нас пратити кроз живот. У породици учимо шта је подршка, љубав, толеранција, учи нас да разликујемо добро од зла.
Од породице зависи какви ћемо људи постати, а од тога какви смо људи, зависи све остало у нашем животу.
Породица је наша база и њу не можемо бирати. Али зато се за пријатеље каже да су они наша изабрана породица.
Пријатељи нам често служе као раме на које можемо да се ослонимо када у породици наиђемо на проблеме или неразумевање.
Често се са пријатељима стичу искуства и временом се развију односи који могу бити јако блиски, може се рећи чак и блискији него породичних односа.
Пријатељи су нас бирали, као и ми њих. Они су ту јер је то њихов избор, немају разлог да остају поред нас ако им не прија.
Пријатељски односи су битни, јер су често ове особе јако дуго у нашим животима, понекад и дуже него наши партнери. Они знају наше тајне, знају како реагујемо, знају да нас подрже, али и да нам сугеришу ако нисмо у праву.
Са друге стране кроз партнерске односе кад кад ћемо бити приморани да опростимо многе ствари једно другом.
Према партнеру често знамо осећати посесивност и љубомору. Чак се често може десити да нас партнер повреди, можда намерно, а можда и не.
Партнерски односи заправо су најзахтевнија искуства у животу, највећа искушења, али знају понекад бити и најболније лекције.
У љубави можемо спознати читав низ осећања које можемо сетити док смо у неком партнерском односу. И јесу то она лепа осећања, лептирићи у стомаку, осећај љубави, среће, али често пролазимо и кроз она мало мање лепа, као што су разочарање.
Кроз партнерске односе често можемо сазнати наше границе и резерве снаге. Често се питамо одакле нам снаге да превазиђемо нпр прељубу, разочарање. Можда никад не бисмо знали како ћемо реаговати да нисмо доживели неки овакак емотивни крах.
Љубав има сопствене законе и правила и сваки пар их измишља и поставља за себе, нарочито када жели да заштити свој однос и очува га од спољашњих утицаја и захтева свакодневице.
Све оно што смо искусили у породици, пријатељству, љубави, уносимо и у колегијалне односе. Онакви какви смо у приватном животи, такви ћемо бити и у пословним односима. Ако нисмо толерантни ни са породицом, пријатељима и партнером, тешко да ћемо бити толерантни и у пословном окружењу.
Професионалност се најчешће меша са хладноћом и дистанцом, безосећајношћу и хладнокрвношћу, док добри међуљудски односи на послу подразумевају управо супротно.
Често ће се рећи за шефа да је добар, пре свега уколико је емпатичан, ако је способан помоћи колегама у решењу проблема.
Људски приступ је пресудна и у очувању добрих пословних односа. Само уколико су односи на послу добру, све евентуалне препреке ће се лакше превазићи и неће се лоше одразити на сам посао.
Док сплеткарења, оговарања су лоша за посао. Лоши колегијални односи стварају лошу атмосверу на послу, радни елан се губи, па тако и сам посао не може се у радити како треба.
Svađu sa partnerom ne odlažite za kasnije: Postoji dobar razlog za to
Преузмите андроид апликацију.
