Патријарх српски Порфирије данас је поручио у беседи, на литургији у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Сентандреји, да је Сентандреја за нас велики понос и углед, али и утеха да је Господ са нама.
Другог дана посете Епархији будимској, патријарх је између осталог у беседи подсетио да су Срби бежећи од мача, када су дошли у Сентандреју, у то тада пусто место, иако су живели у оскудици и беди, сазидали осам предивних храмова на малом простору.
„Стога, Сентандреја, овдашњи Срби и наша Православна Црква могу бити најбољи могући пример свим православним Србима где год да живе, па и у Србији“, навео је патријарх који је беседу искористио да захвали мађарском кардиналу и католичкој цркви на подршци коју пружа СПЦ и српским верницима али и потпредседнику Владе Мађарске.
Нагласио је да захваљује на томе шта све мађарска држава чини за српски народ, за нашу Цркву, за подршку живота православних верника, за све законске и административне прописе који чине да наш народ и наша Црква овде заиста јесу на своме, да су домаћини, саопштила је СПЦ.
„Исто тако не могу да пропустим а да не похвалим вашу државу и вашу политичку администрацију на челу са премијером за залагање за хришћнске вредности у Европи, која у своме темељу и у своме корену, пре свега, има хришћанство, како је говорио Бенедикт XВИ – има душу. Европа без душе није Европа“, рекао је патријарх и додао да је радостан због боравка у Сентандреји и у Мађарској, у хришћанској земљи.
Беседу је искористио да још једном честита владики Лукијану јубилеј, и да ми поручи да зна да су сви са њим, и да му дају подршку – архипастирски жезал, симбол духовне власти.
Додао је да је за многе ствари о којима је данас говорио нема боље илустрације од православних Срба који су Сентандреју дошли бежећи од мача, бежеци од невоља.
„Када су дошли овде, у Сентандреју, тада пусто место, зидали су скромне земунице, дрвене куће. Да ли су имали и колико имали за трпезом Бог свети зна – замислите то, то је нешто чиме ми требамо да се поносимо, на шта треба да се угледамо и што може бити најбољи могући пример сваком човеку било где да живи, а нароцито Србину – дакле, у оскудици и у беди зидају осам предивних храмова на малом простору, кажу: од једног до другог ниси морао викати него тихим нормалним гласом говорити и чуо би те онај код другог храма“, рекао је патријарх.
Све то сведочи, како је рекао, о православном Србину и шта су били приоритети у њиховом животу.
„Било је наравно странпутица, искушења, не поновило се, али остала је поука за нас данас: На првом месту мора бити Христос, и Црква Његова! Сад је разумљиво како је прошло толико векова а да су православни Срби оцували свој идентитет свуда по свету. Да су били само Срби, а тек успут и православни, не би било ни помена о њима. Медутим, зато што су били православни, што су сазидали осам велелепних храмова овде у Сентандреји и дан данас су благодацу Божјом – и наравно хришцанском љубављу и разумевањем других који су овде живели – опстали“, рекао је поглавар Српске православне цркве.
Преузмите андроид апликацију.
