Да ли сте се икада запитали како је то било живети у двору? Можда је време аристократије прошло, али о њему сведочи око шездесет војвођанских двораца и летњиковаца данас поносно стоје као бајковите грађевине, које причају легенде о племићким породицама, несрећним љубавима, приче о баловима и турбулентним историјским и политичким превирањима на овим просторима. Како боље завршити годишњи одмор него обиласком неких од најлепших двораца Војводине?
Фантаст
Дворац Фантаст, недалеко од Бечеја, је монументално здање с почетка XX века. Ово је један од најбоље очуваних и најраскошнијих двораца Војводине. Припадао је Дунђерскима, једној од најимућнијих породица Аустроугарске XIX века. У њиховом власништву било је чак седам двораца.
Легенда каже да га је изградио Богдан Дунђерски из ината, да докаже супротно свим злонамерницима који су тврдили да је банкротирао. Дао му је име Фантаст по свом омиљеном ждребцу, који је сахрањен на имању дворца. У дворишту замка налази се црквица, која служи као гробна капела Богдана Дунђерског. Мозаике у овој капели осликао је чувени Урош Предић.
Једна икона је веома необична. Наводно је Богдан тражио да Богородица носи лик Маре Дињачки, жене у коју је био заљубљен. После Другог светског рата капела је требала бити претворена у електричну централ, али је Урош Предић успео да је спасе.
Од старог дворца остали су аутентични само зидови и врата, док су оригинални намешај, кристални лустери, уметничка дела, теписи нестали након Другог светског рата. Једно време дворац је био штала за овце, док коначно није реновиран и претворен у луксузни хотел. Фантаст се може обићи самостално или уз пратњу водича.
Данас се овде налази ергела коња са око 80 грла, стаза за тренинг галопера, огромни парк француско-енглеског типа, стазе за шетњу, тениски терени, традиционални фијакер којим се можете провозати. Дворац је споменик културе од великог значаја.
Дворац Стратимировић – Дунђерски
Комплекс од два дворца саграђен је у Кулпину, за породицу Стратимировић. Мањи дворац изграђен је крајем XVIII, а већи половином XIX века. Почетком XX века читав комплекс купује Лазар Дунђерски, који доприноси развоју Кулпина.
Породица Дунђерски задржала је посед све до национализације 1945. год. Велики дворац је реконструисан 1912. год, према пројекту архитекте Момчила Тапавице. Чест гост била је краљица Марија Карађорђевић, са синовима. Због очуване архитектуре и ентеријера, ово здање се често користи за снимање домаћих филмова и серија. Оба дворца су споменици културе, с тим што се у великом дворцу данас налази Пољопривредни музеј и он је отворен за посетиоце.
Пoсетиоци на овом комплексу могу видети стилски намештај из оног времена, изложбу пољопривредних машина и оруђа, објекте традиционалне војвођанске сеоске културе, Српску православну цркву и Словачку евангелистичку цркву.
Соколац
Дворац Соколац у Новом Бечеју, саградио је Лазар Дунђерски, крајем XIX века. Касније га је дао у мираз својој ћерци Емилији. Дворац је пројектован у стилу класицизма.
Легенда каже да је Лазар Дунђерски био коцкар и да је на картама једном изгубио цело имање. Понуђено му је да га поврати, тако што ће пуцњем из пиштоља погодити јабуку на глави своје супруге. Нанишанио је, погодио јабуку и повратио Соколац. Дворац је данас у доста лошем стању.
Шпицеров дворац
Можда најтужнији утисак од свих двораца у Србији оставља легендарни Шпицеров дворац у Беочину. Он је одавно препуштен времену и у поодмаклом је стадијуму пропадања, па га стога зову „дворац духова“.
Подигнут је 1898. год, за породицу Шпицер (Spitzer), имућне Ашкенази јеврејске велепоседнике. Ова породица била је један од три сувласника Беочинске цементаре. Аутор пројекта овог дворца је славни будимпештански архитекта Имре Штајндл, чије је најпознатије дело зграда мађарског парламента у Будимпешти. Комбиновањем различитих стилова архитектуре – готика, романтика, ренесанса, барок и сецесија, што се једним именом зове еклектички стил, Шпицеров дворац је био једно од најлепших архитектонских блага у овом делу Европе.
Око дворца је био уређен парк, названа Шпицер башта. Почетком Другог светског рата породица Шпицер се одселила у Немачку, где и данас живе њихови потомци. Дворац је национализован, након чега је у њему била смештена библиотека, Дом културе, радио станица…, све док на крају није био напуштен од свих.
У Шпицеровом дворцу снимани су бројни филмови и музички спотови. Најпознатија филска остварења су: “Узаврели град” Вељка Булајића (1961), “Свети Песак” (1968) и “Доручак са ђаволом” (1971) Мирослава Антића, “Рани радови” Желимира Жилника (1969), “Ратници” Брајана Хатона са Клинтом Иствудом у главној улози (1970), “Црна мачка, бели мачор” Емира Кустурице (1998), холивудско остварење “Браћа Блум” Рајана Џонсона (2008)…
Илион
Дворац Илион у Сремским Карловцима, о ком је већ било речи у овом тексту, подигнут је од 1836. до 1848. год. Ово је уствари једна урбана стамбена палата, која је била боравиште Јосифа Рајачића, митрополита карловачког и каснијег патријарха. Рајачић је купио ову кућу и реновирао је 1856. год, по плану архитекте Сидека из Беча. Изнад колске капије налази се грб Рајачића. У дворишту је чесма Патријарховац.
Данас се овде налази Градски музеј Сремских Карловаца, са етнолошком збирком предмета, собом и кухињом с краја XIX века.
Патријаршијски двор
Патријаршијски двор у Сремским Карловцима је двор владике сремског, а до 1930. год. и патријарха српског. Саграђен је на месту где се некада налазио “Пашин конак”, односно прво седиште поглавара српске цркве, након пребацивања архиепископије из Пећи у Сремске Карловце.
Грађен је од 1892. до 1895. год, у неоренесансном стилу, по пројекту архитекте Владимира Николића. Основа двора је у облику ћириличног слова „Ш“. Дворску капелу осликао је Урош Предић. Око двора је лепо одржавана башта.
Након уједињења Српске православне цркве 1920. године патријаршијско седиште се сели у Београд. Док није сазидан нови двор 1930. године патријарх је боравио у овом двору у Карловцима. У једном делу Патријаршијског двора налази се Ризница, која је отворена за јавност и у њој се налази стална поставка. У седам одаја смештене су драгоцености, уметнички материјал, иконе, портрети, старе штампане књиге и вредни рукописи.
Овај двор је споменик културе од изузетног значаја и у њега је дозвољен улаз, уз одређене услове.
Вила Станковић
Вила Раденка Станковића, кардиолога и министра просвете за време краља Александра И, сазидана је 1930. год у Чортановцима. Израђена је по пројекту чувеног архитекте Драгише Брашована, а по жељи др Станковића, у стилу српских средњовековних замкова и по угледу на замкове у Ломбардији. Место на коме је саграђена, још од римског доба се зове Златни брег. Један фрагмент античког рељефа у белом камену из III века, који је пронађен приликом копања, је уграђен у зид ове виле.
Данас је вила Станковић у надлежности Владе АП Војводине и није отворена за посетиоце. Од 2014. год. овде се, сваког јуна, одржава интернационални Шекспиров фестивал, који посећују реномирана позоришта из читавог света.
Каштел Терлеи
Дворац Зобнатица, познат под именом Каштел Терлеи, смештен је на имању Зобнатица. Овај дворац потиче из 1882. год, када га је изградио спахија Ђула Терлеи, који се обогатио производњом шампањца.
Каштел је добио име по плетеној торби из које су се хранили коњи. Наравно, Ђула је, као и Богдан Дунђерски, био велики обожавалац коња. Здање је грађено у духу позног класицизма. На бочној страни крова налази се осматрачница на читаво имање, а скривени тунел води од каштела до Зобнатичког језера.
Каштел је данас претворен у хотел и окружен великом ергелом коња. Имање Зобнатица је веома лепа дестинација за породице са децом, јер нуди прегршт интересантних садржаја – ергела са школом јахања, хиподром, музеј коњарства, уметничка галерија, Зобнатичко језеро и мини зоо врт.
Каштел Ечка
Каштел Ечка је препознатљиви црвени дворац у малом истоименом селу, надомак Зрењанина. Давне 1787. год. властелин Лукач Лазар је купио запуштену пустару и на њој направио каштел, цркву и насеље за своје кметове.
Градња је трајала више од тридесет година. Каштел је свечано отворен једне летње вечери 1820. год, уз величанствени бал и бакљаду. У тродневном слављу уживало је више од триста славних званица из Беча и Будимпеште.
Каштел је често гостио престолонаследника Франца Фердинанда, који је ловио у околини, а касније и краља Александра Карађорђевића. У балској дворани овог дворца свирао је млади Франц Лист. Након Другог светског рата, власници су га заувек напустили и емигрирали у Америку, а овај каштел је доживо тужну судбину већине сличних здања.
Данас је обновљен и претворен у хотел у ком посетиоци могу да уживају у лепој природи, миру и видети рекад пример сачуваног старог водоторња у Ечки.
Капетаново
У сред банатске равнице, између Зрењанина и Вршца, код села Стари Лец, налази се необични дворац Капетаново, који подсећа на средњовековни дворац. Овај дворац подигао је жупан Ботка Бела, пореклом Пољак, давне 1904. год. На дворцу су уочљиви различити архитектонски стилови, средњовековни и неоготички.
Дворац је добио име по његовом последњем власнику Милану Капетанову. Наиме, богати трговац Франц Мај га је купио за мираз ћерки, а она га је удајом донела последњем власнику Милану Капетанову, који га је задржао у власништву све до национализације после Другог светског рата. Жупан Бела је био страствени коцкар, који је преко ноћи изгубио све што је имао. Његова жена, чувши да ће изгубити дворац у коме је живела, полила се бензином и запалила. Легенде су се исплеле око овог догађаја, па тако једна од њих каже да се од тог августа 1938. год, на сваког светог Илију у једној од соба појављује сенка дугокосе жене.
Било како било, ово интригантно здање необичног изгледа, поседује монументалан и непоновљив екстеријер, који је обновљен и у коме је данас смештен хотел.
Преузмите андроид апликацију.