Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1189 – Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону. 1521 – Турци су под командом султана Сулејмана II. Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.
1526 – У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудвика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Иван Запоља, а трећи је дошао под власт Хабсбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.
1619 – Рођен је француски државник Жан Батист Колбер, министар финансија краља Луја XIV од 1661, који је меркантилистичком политиком учинио Француску европском привредном силом.
1632 – Рођен је енглески филозоф Џон Лок један од утемељивача емпиризма и либералистичке филозофије, чије је дело пресудно утицало на развој европске филозофске и друштвено-политичке мисли ( „Оглед о људском разуму“, „Писма о толеранцији“, „Две расправе о влади“, „Васпитање“).
1756 – Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.
1820 – У Опорту у Португалији је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI (Јоао) да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца.
1825 – Португалија је признала независност Бразила под царем Педром I.
1842 – Завршен је први Опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонг Конг да препусти Британцима.
1871 – Рођен је француски државник Албер Лебрен, председник Француске од 1932. до 1940. Као последњи председник Треће републике, после нацистичке окупације у Другом светском рату био је присиљен да власт преда марионетској влади маршала Анрија Филипа Петена.
1885 – Немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.
1915 – Рођена је шведска глумица Ингрид Бергман, која је светску славу стекла филмовима снимљеним у САД. Добитник је три Оскара за филмове „Плинско светло“, „Анастасија“ и „Казабланка“.
1943 – У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.
1944 – На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михајловићу и позвао војску да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.
1945 – Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.
1949 – СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.
1960 – Јордански премијер Хаза ел Маџали погинуо је у експлозији подметнуте бомбе са још 10 људи, за шта су оптужени терористи из Сирије.
1965 – Амерички васионски брод „Џемини В“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у Земљиној орбити.
1975 – Умро је ирски државник Емон де Валера, учесник ирског устанка 1916, један од лидера Шин Фејна. Као премијер (1937-48) решио је споразумно многа спорна економска, политичка и војна питања. Председник Републике Ирске био је од 1959. до 1973.
1978 – Председник ЦК кинеске Комунистичке партије Хуа Куо-Фенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966.
1991 – Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа).
1995 – Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације.
1996 – Руски авион „Тупољев 154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141).
1997 – Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи.
1999 – Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије.
2001 – Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја.
2003 – У експлозији аутомобила бомбе испред џамије Имам Али у ирачком граду Наџафу погинуло је најмање 80 особа, међу којима и лидер муслиманских шиита, ајатолах Мохамед Бакир ал-Хаким.
2003 – У Француској је у прве две недеље августа, током таласа великих врућина умрло 11.435 особа. Од великих врућина које су захватиле Европу тог месеца умрло је близу 20.000 људи.
2005 – У налету урагана Катрина који је погодио јужне државе САД највише је страдао град Њу Орлеанс, у коме је живот изгубило 1.330 особа.
2008 – Грузија је прекинула дипломатске односе с Русијом због одлуке Кремља да призна грузијске сепаратистичке области Јужну Осетију и Абхазију.
2010 – Активирао се вулкан Синабунг на индонежанском острву Суматри због чега је евакуисано више од 12.000 становника. Индонезија лежи на Ватреном појасу Пацифика и има око 130 активних вулкана, а Синабунг се активирао први пут у последњих 400 година.
2015 – Мађарска је подигла ограду с бодљикавом жицом на граници са Србијом како би спречила прилив избеглица. Више од 100.00 миграната стигло је током године у Мађарску преко Балкана у покушају да се домогну богатијих европских земаља.
2019 – Добитник највећих признања у области уметности, српски сликар и академик Владимир Величковић умро је у 85. години. Представник нове фигурације у сликарству, Величковић је реализовао више од сто самосталних изложби широм света.
Преузмите андроид апликацију.
