Пола године је прошло од почетка сукоба Русије и Украјине, а крајњи исход се још не назиру.
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара навео, објављујући да је наредио отпочињање, како је рекао, „специјалне војне операције“, да су њени циљеви заштита становништва Донбаса које је изложено геноциду, демилитаризација и денацификација Украјине, као и уклањање безбедносних претњи по Русију.
Истовремено, упозорио је да ће, ако се неко умеша, одговор Русије бити тренутан и да ће „довести до таквих последица са којима се никада у својој историји нисте суочили“.
Одлука Москве уследила је након што су самопроглашене Доњецка и Луганска народна република, које је Русија признала, затражиле помоћ.
Западни званичници и медији месецима пре тога су тврдили да Русија припрема инвазију на Украјину, док је Москва то негирала и тражила безбедносне гаранције од САД и НАТО, које није добила.
Западне земље одмах су оштро осудиле акцију Москве, а и Генерална скупштина УН је 2. марта великом већином гласова осудила руски напад на Украјину. За резолуцију је гласала 141 држава, пет је било против, а 35 уздржано. У резолуцији се осуђује „руска инвазија на Украјину и позива Москва да одмах повуче снаге из Украјине“.
ЕУ је већ 23. фебруара увела нове санкције Русији због признања самопроглашених ДНР и ЛНР, које су укључивале рестриктивне мере против посланика руске Државне думе који су 15. фебруара позвали Путина да призна независност ДНР и ЛНР.
ЕУ је до сада Русији увела седам пакета санкција који обухватају финансијски и транспортни сектор, замрзавање руске имовине, заустављање приступа банака европским финансијским тржиштима, искључивање највећих руских банака из СЊИФТ система и медије.
Пакет усвојен 3. јуна укључује забрану увоза руске нафте која се допрема бродовима, уз изузетак за земље ЕУ које немају излаз на море, као и укидање руске сирове нафте у периоду од шест месеци, а осталих рафиниранисаних нафтних производа за осам месеци.
Седмим пакетом санкција, за који се каже да је пакет „одржавања и усклађивања“, уводе се, између осталог, нове забране куповине, увоза или трансфера злата, директно или индиректно, ако је пореклом из Русије или се из Русије извози у ЕУ или у било коју трећу земљу касније. Такође, забрана се односи и на накит.
Поред тога, проширује се листа контролисаних производа онима који могу да допринесе руском војном и технолошком јачању или развоју њеног сектора одбране и безбедности, чиме се појачава контрола извоза производа двоструке намене и напредне технологије.
Када је реч о циљевима, западни званичници и медији тврде да је Русија рачунала да ће за неколико дана сломити отпор Украјине, али да је доживела неуспех, док руски званичници истичу да ће циљеви операције у Украјини бити испуњени и да ће она тек тада бити окончана.
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров у јулу је, међутим, рекао да циљеви Русије више нису ограничени само на Донбас, зато што Запад снабдева Украјину оружјем дугог домета.
На терену руске снаге су преузеле контролу над Херсонском облашћу и делом Запорошке области око Азовског мора, на југу Украјине, а новоуспостављене власти у тим областима најавиле су одржавање референдума о припајању Русији.
У Москви је 3. јула саопштено да су руске снаге преузеле потпуну контролу над градом Лисичанск и да је тиме, како је наведено, „ослобођена Луганска Народна Република“.
Претходно су руске трупе 20. маја, после тешких борби око Маријупоља, успеле да заузму и бившу челичану Азовстаљ, где су били последњи припадници украјинских снага у Маријупољу.
Борбе су потом настављене у Доњецкој области, а украјински Генералштаб 20. августа саопштио је да је Русија покренула масовну офанзиву у Донбасу на неколико праваца, наводећи да се борбе воде на правцу Славјанска, Краматорска и Бахмута,
Од почетка сукоба одржано је неколико рунди преговора између Руисије и Украјине и то у Белорусији и Турској. У Белорусији су од 28. фебруара до 7. марта одржане три рунде, а договорено је отварање хуманитарних коридора за излазак цивила из градова око који су вођене најтеже борбе.
Након преговора у Истанбулу 29. марта представници Русије су саопштили да је донета одлука о „радикалном смањењу војних активности“ у близини Кијева и Чернигова, како би се повећало међусобно поверење.
Русија и Украјина потписале су 22. јула одвојене споразуме са Турском и Уједињеним нацијама, којима се отвара пут за извоз украјинских житарица, као и руског жита и ђубрива, у настојању да се смањи несташица хране и њене цене у свету.
Када је реч о преговорима, Кијев је више пута тражио састанак председника Украјине и Русије Володимира Зеленског и Владимира Путина, али одговор Москве је био да се још нису стекли предуслови за одржавање таквог састанка.
Запад се није директно умешао у сукоб Русије и Украјине, али шаље Кијеву велику финансијску и помоћ у оружју. Амерички државни секретар САД Ентони Блинкен изјавио је 19. августа да је Вашингтон до сада војно помогао Украјини са 10,6 милијарди долара. САД су, између осталог, Украјини испоручиле и ракетне системе ХИМАРС.
Тачних података о броју жртава овог сукоба нема, а Високи комесаријат Уједињених нација за људска права саопштио је 22. августа да је од почетка сукоба убијено 5.587 цивила и 7.890 њих рањено, али да је број жртава реално много већи.
Главнокомандујући украјинских оружаних снага Валериј Залужњи изјавио је 22. августа да је готово 9.000 украјинских војника погинуло у рату.
Са друге стране, Русија не саопштава колико је изгубила војника у Украјини. Амерички обавештајци процењују да је у Украјини убијено око 15.000 руских војника, а да је број рањених три пута већи, док украјински генералштаб тврди да је сада погинуло више од 45.000 припадника руских снага.
Сукоб је створио и хуманитарни проблем, а најновији подаци Агенције УН за избеглице показују да је више од 10,5 милиона људи напустило Украјину од 24. фебруара и да је велики део њих завршио у Европи.
Такође је покренуто и питање нуклеарне безбедности. Руске снаге, наиме, контролишу Запорошку нуклеарну електрану – највећу у Европи, а руска и украјинска страна оптужују једна другу за гранатирање подручја нуклеарке.
Сукоб Русије и Украјине и санкције западних земаља Русији изазвале су крупне економске последице по цео свет – раст цена хране, ђубрива, енергената и метала, што је проузроковало прехрамбену кризу и инфлаторни талас у глобалној економији.
Преузмите андроид апликацију.