Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1485 – У бици са трупама Хенрија VII код Босворта погинуо је енглески краљ из династије Јорк, Ричард III. Тиме је окончан „Рат двеју ружа“, а Хенри VII постао је први краљ династије Тјудор. Ричард III је главни јунак истоимене Шекспирове трагедије.
1567 – Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо започео је, као војни намесник Холандије, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније (1581) и потом оснивањем Холандије.
1642 – У Енглеској је почео грађански рат између присталица круне и парламента, после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови парламента издајници. Рат је окончан 1645. поразом краља који је на основу пресуде револуционарног суда погубљен 1649.
1854 – Рођен је Милан Обреновић, српски кнез (1872-82) и краљ (1882-89). За време његове владавине Србија је стекла међународно признање (на Берлинском конгресу 1878). У спољној политици ослањао се на Аустро-Угарску са којом је склопио Тајну конвенцију 1881. Запамћен је као аутократа, а за његову личност везани су бројни скандали по европским престоницама које је посећивао.
1859 – Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Хабсбуршке монархије, цар Франц Јозеф сменио је свемоћног министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике („Бахов апсолутизам“).
1862 – Рођен је француски композитор Клод Дебиси, творац музичког импресионизма и један од утемељивача модерне музике („Поподне једног фауна“, „Ноктурно“).
1864 – Потписана је Женевска конвенција о заштити рањеника за време трајања ратних дејстава, која је била увод у оснивање Међународног црвеног крста.
1883 – У Паризу је умро руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од првих руских писаца чија су дела продрла на Запад. За живота је уживао много већи углед у француским него у руским књижевним круговима. Аутор је романа „Очеви и деца“, „Ловачки записи“, „Уочи нових дана“, „Пролећне воде“.
1904 – Рођен је кинески државник Денг Сисијан, познат као Денг Сјаопинг, покретач привредних реформи и економског успона Кине крајем 20. века. На челу Кине био је од 1978, повукао се 1990. задржавши пресудан утицај на кинеску политику до смрти у јануару 1997.
1910 – Јапан је анектирао Кореју након пет година протектората над том земљом.
1914 – Аустро-Угарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији.
1941 – Немачке трупе су у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град је окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло је или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.
1942 – Умро је руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, који је новим изразом значајно утицао на реформу класичног балета у 20. веку.
1958 – Умро је француски писац Роже Мартен ди Гар, добитник Нобелове награде за књижевност 1937. („Жан Бороа“, „Породица Тибо“ (11 књига, објављених између 1922. и 1940).
1971 – Председника Боливије генерала Хуана Хосеа Тореса Гонсалеса у војном удару оборио је пуковник Уго Бансер Суарес.
1978 – Умро је председник Кеније Џомо Кенијата, један од најистакнутијих афричких бораца против колонијализма, председник Кенијског афричког савеза који је 1963. изборио независност земље од Велике Британије, затим премијер, а од 1964. шеф државе.
1991 – Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо је ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио је самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио је допунска пуномоћја од ванредне седнице Врховног Совјета Руске Федерације.
1991 – Након што је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио је писмени захтев Председништву СФР Југославије да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.
1995 – Парламент Етиопије је изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.
1996 – Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана је неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.
2001 – Умро је британски астроном и математичар Фред Хојл, један од највећих научника 20. века. С Томасом Голдом и Херманом Бандијем поставио је теорију о константној густоћи свемира (стеадy-стате тхеорy, 1948). Поред научних дела намењених популаризацији астрономије, писао је и романе научне фантастике („Црни облак“, „А као Андромеда“).
2002 – Слика венецијанског мајстора Тицијана, вредна више од пет милиона фунти (7,6 милиона долара) пронађена је у пластичној кеси на улици у Лондону, седам година након што је украдена из куће Лонглит у западној Енглеској.
2003 – Умро је Џон Ленсдејл бивши шеф безбедносне и обавештајне службе Пројекта Менхетн, који је током Другог светског рата, у Лос Аламосу (САД) направио прву атомску бомбу.
2006 – Лех Валенса, легендарни вођа „Солидарности“, првог слободног синдиката комунистичког света, напустио је ту организацију. „Солидарност“ је играла кључну улогу у рушењу комунизма у Пољској и читавој Европи крајем 1989. године.
2006 – У авионској несрећи руског авиона Ту-154, који се срушио у Украјини погинуло је свих 170 путника, укључујући 39-торо деце и десет чланова посаде.
2012 – Русија је после 19 година преговора званично постала чланица Светске трговинске организације (СТО).
2014 – У Сирији је од марта 2011. до априла 2014. године погинуло 191.369 људи, према подацима високог комесаријата УН за људска права. Највише људи погинуло је у околини Дамаска, у Алепу, Хомсу, Идлибу, Дери и Хами.
Преузмите андроид апликацију.
