На данашњи дан 1854. године рођен је српски краљ Милан Обреновић. Током његове владавине Србија је стекла међународно признање као независна држава и поново је постала краљевство.
Постао је кнез 1868. после убиства кнеза Михаила Обреновића и у спољној политици испрва се ослањао на Русију.
Под притиском јавног мњења објавио је 1876. рат Турској, који је 1877. неуспешно окончан. Исте године је под утицајем Русије поново заратио с Турском, овог пута успешно, па је Србија 1878. из рата изашла ојачана, добивши врањски, нишки, пиротски и топлички округ, а у јулу исте године на Берлинском конгресу и формално јој је призната независност.
Због руске подршке Бугарској и Санстефанског уговора склопљеног у марту 1878. на штету Србије, ослонио се на Аустро-Угарску, с којом је 1881. закључио „Тајну конвенцију“. Беч је заузврат гарантовао помоћ за ширење Србије ка југу.
Иако мудар државнички потез, ова нагодба је била непопуларна. Испоставило се да је споразум са Аустријом омогућио Србији више деценија свеукупног напретка и стабилности. Уздигао је 1882. Србију на ранг краљевства. Угушио је 1883. Тимочку буну коју су подигли неодговорни ултралевичарски елементи, противећи се реформи Војске, а управо војно устројство које је успоставио краљ Милан дало је сјајне резултате током ратова 1912.-18. (по мишљењу Слободана Јовановића).
После неуспеха у рату против Бугарске 1885. постао је још непопуларнији (рат је започео пошто је Бугарска припајањем Источне Румелије нарушила Берлински уговор, као и општу равнотежу).
Године 1889. абдицирао је у корист малолетног сина Александра, пошто је сматрао да је устав из 1888. лош за Србију. Био је мецена у области уметности и у периоду његове владавине изграђено је много и успостављене су институције од огромног значаја за српску културу, попут Српске краљевске академије.
Умро је у Бечу 1901. и сахрањен је у манастиру Крушедол на Фрушкој Гори.
Преузмите андроид апликацију.
