Сви они који су живели у Новом Саду желели су мостовима да повежу Бачку и Срем, јер на такав начин спајане су не само обале већ и људи, њихове жеље, снови, животи и приче.
Након трагичног периода и после Другог светског рата, Новом Саду је био потребан нови демографски и урбанистички план, наш град тада је доживео својеврстан грађевински и саобраћајни бум.
Укидањем транвајског саобраћаја, створила се потреба за премештањем железничког чворишта са места данашње Лиманске пијаце на место садашње станице, што је изискивало обавезну изградњу железничко-друмског моста.
Тада се градио железничко-друмски лучни мост на Дунаву од пренапрегнутог бетона челичне арматуре дужине 377 метра и ширине 20,1 метара, са два лука различитог распона од 211 метара (што је био европски рекорд) и 165,7 метара.
Због тока реке у том делу Дунава, било је неопходно да се обезбеди пловни профил за бродове, односно пролаз бродовима у габариту ширине 100 метара.
Оригинални мост је грађен од августа 1957. до 1961. године по пројекту инжењера Бранка Жежеља, врхунског грађевинског инжењера и оца пренапрегнутог бетона на нашим просторима.
До тада се није догодила слична грађевинска бравуроза. Био је то највећи мост у Европи у својој класи.
Због такве грађевинске иновативности изражаване су сумње за носивост и безбедност моста, па је тако сам Бранко Жежељ инсистирао да се у току тестирања налази у чамцу испод моста док преко њега прелази најтежа возна теретна композиција и тиме показао колико су бриге биле беспотребне.
Свечано је пуштен у саобраћај 23. октобра 1961. године, а служио је грађанима свега 38 година након чега је срушен за време НАТО бомбардовања.
У току бомбардовања мост је гађан из више директних погодака по средини, након чега је 23. априла 1999. године тек из шестог пута срушен, одлазећи у историју као најтеже оборен мост.
Овај мост по много чему је био аутентичан, а посебно по ширини лукова који су омогућавали да се омладина пење по њима, скаче у Дунав или чак вози моторима и Фићом, што је наравно било само за оне најхрабрије (читај најлуђе) Новосађане, жељне доказивања.
После више од деценије, а након израђене пројектне документације, потписивања уговора о изградњи и финансирању, нови мост је почео да се гради 2012. године.
Новосађани су на коришћење 2018. године добили нови Жежељев мост који се налази на пет стубова, дужине 474, а ширине 31,45 метара, предвиђен за железнички, аутомобилски, бициклистички и пешачки саобраћај.
Пројектом, нови мост је задржао визуелни идентитет некадашњег, с тим што су лукови састављени од челика уместо од пренапрегнутог бетона.
Такође као и претходни састоји се од два лука са малим изменама, односно један лук је дужине 219 метара и висине од 42 метара и другог од 177 метара дугачког и 34 метара високог.
Да би путнички воз досегао брзину од 160 километара на сат или теретни воз који развија брзину од 120 километара по часу, мост је рађен према европском стандарду и техничким условима немачких пруга.
Овај грађевински подвиг вредео је 54 милиона евра, чиме је постигнута поновна железничка спона између Београда и Будимпеште односно веза између Србије и међународног железничког саобраћаја.
Данашњи Жежељев мост по угледу на некадашњи задржао је његову првобитну лепоту и аутентичност која је красила град и била онај неодвојиви део одлазеће разгледнице Новог Сада у свет.
Преузмите андроид апликацију.
