Било да се у животу бавимо овим или оним, живимо од посла који волимо или не волимо, радимо оно за шта се јесмо или нисмо школовали, на крају радног века сви смо у истом “сосу“, јер се тада бришу сва статусна обележја и сви постају једнаки. Постају пензионери.
У другим државама ћемо особу која је напунила одређени број година ословљавати као старијег човека или жену, док ми у Србији генерализујемо и сваког ко нам, онако, “на око“ изгледа старије, сврставамо у ову категорију.
Истина, цео живот се трудимо и радимо да бисмо, коначно, у неком моменту могли да одмарамо и уживамо у плодовима свога рада. Тада је ред да држава, којој смо верно служили и у којој смо радили, отплати свој дуг.
Према подацима које је изнео председник Удружења пензионера Града Новог Сада, Момо Чолаковић, у Новом Саду данас живи преко 72.000 корисника пензије.
Градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, раније је потписао Протокол о сарадњи са Удружењем пензионера Града Новог Сада који се у потпуности остварује.
Због тога, бити пензионер у нашем граду значи да имате за 8.000 већу пензију у односу на републички просек.
И не само то, Град Нови Сад води рачуна о својим најстаријим становницима на много различитих начина.
- Једном годишње корисницима пензија на ивици сиромаштва Град додељује једнократну материјалну помоћ.
- Решавају се проблеми стамбеног питања и обезбеђују се солидарни пакети за угрожене.
- Чак 400 новосадских пензионера добије прилику да одмара и рехабилитује се у српским бањама, а према речима господина Чолаковића, споразумима склопљеним између Града, институција и фирми остварују се разне погодности и попусти због којих се, за годину дана, може уштедети и више од једне пензије.
У Новом Саду тренутно имамо чак пет домова пензионера у којима се редовно организује богат културан и забавни програм за наше најстарије суграђане.
Дакле, сигурно је много забавније бити у пуној снази и “летети“ на све стране борећи се са све бржим темпом живота, али и бити пензионер има својих предности, макар ако живите у Новом Саду.
Морамо да приметимо да, поред свих лепих гестова које Град чини према нашим најстаријим суграђанима по питању њиховог материјалног и социјалног положаја, велики део посла остаје на младима.
Знате већ, на оним ситницама попут устајања и уступања места у аутобусу, стрпљења у комуникацији и саобраћају и других знакова поштовања и толеранције који нас, на крају крајева, чине посебнима, чине Новосађанима.
Преузмите андроид апликацију.