Нови Сад је град биоскопа који је корак уз корак са светом по филмским пројекцијама – од краја 19. века када су Новосађани погледали први филм, преко путујућих биоскопа у недостатку правог простора и савремених биоскопа који су били међу модернијима у Европи, до данас када овде постоји и алтернативна биоскопска сцена.
Парадоксално, Нови Сад је у првој деценији 2000-тих остао без иједног од њих, но поново ради биоскоп, а чини се да му се Новосађани увек једнако радују.
У прошлости их је град красило више него данас, па су, осим у центру града, Новосађани гледали филмове у салама у Петроварадину, на Телепу или Детелинари. Цена карата при првим биоскопима није била за свачији џеп, али су га упркос томе посећивале све генерације.
Претрпевши историјске, односно друштвене промене, биоскоп у Новом Саду има завидну традицију, а Новосађани с правом добијају епитет филмофила.
Након Другог светског рата трчало се на неки руски, француски, енглески или домаћи филм, убрзо ће се и прва глумица обнажити купајући се у језеру у шведском филму „Играла је само једно лето“, а онда се појављују и први тапкароши у Новом Саду, па биоскопски живот добија сав свој чар у нашем граду.
Данас, осим светских хитова у мегаломанским салама, можемо погледати и алтернативнија остварења у просторима попут „КС Свилара“, „ЦК13″, „Дома б612″, „ЛАБ-а“ и других.
1986. – Прва филмска пројекција у Новом Саду
Мање од годину дана након премијерне светске филмске пројекције у Паризу, Новосађани су погледали први филм, и то у „Позоришту Дунђерског“ које се налазило у дворишту хотела „Војводина“, а лист „Браник“ га је најавио као прву вештачку представу за суграђане.
Дворана „Тиволи“
Дворана „Тиволи“, која се налазила на пољани код данашњег Музеја Војводине, је прво место у Новом Саду где су игране представе и приказивани филмови. Са капацитетом од око 200 до 300 гледалаца, Тиволи је окупљао љубитеље авантуристичких филмова и бурлеске, праћених музиком тамбураша или хармоникаша.
Овде су 1912. приказани Игоови „Јадници“, први дугометражни филм, а цена карте била је 20 крајцара. Узимајући у обзир то да је, рецимо, килограм говедине у овом периоду коштао 12 крајцара, ова врста забаве није била за свачији џеп. Упкос томе, „Тиволи“ је окупљао махом ђаке и војнике, а атмосфера у дворани је била опуштена до те мере да није било чудно да се наглас коментаришу филмови и представе. Пошто је дворана „Тиволи“ имала различите намене, не сматра се првим сталним биоскопом.
Биоскоп „Аполо“
1910. године изграђен је први стални биоскоп у Новом Саду – „Аполо“, данашњи истоимени тржни центар на Тргу слободе. Биоскоп је изграђен према нацртима будимпештанског архитекте, а власништво је припадало „Аполо“ пројектографу, деоничарском друштву на челу са тадашњим градоначелником Новог Сада, адвокатом Стеваном Адамовићем.
Аполо је окупљао отменију и образованију публику од оне у „Тиволију“. Адамовић је чак желео да сними филм о Новом Саду, како би привукао народ у још већем броју и са идејом да улоге подели Новосађанима. Међутим, у договорено време на корзу се окупило толико људи да сниматељи нису могли да раде, те је филм снимљен на другим локацијама.
Филмови Апола су набављани из Будимпеште и били праћени војном музиком. Убрзо након што су се у свету појавили звучни филмови, „Аполо“ је био спреман и за ову биоскопску новотарију. Тако је 1930. приказан филм „Певајућа луда“ са певачем Алом Џонсоном у главној улози. Као претеча данашњих популарних „lovebox“ седишта у биоскопу, овде су се такође налазиле ложе за парове, одвојене завесом, као и ложе за породице.
Током Другог светског рата, биоскоп је преименован у „Немезети“, а назив му се враћа након ослобођења.
Биоскоп „Корзо“
Шест година након отварања „Апола“, отворио се други стални биоскоп у Новом Саду – „Корзо“. Изграђен је у Змај Јовиној 4, у дворишту данашње пивнице Гусан, једног од омиљених новосадских места за предах.
Овде је премијерно приказан филм који је сниман у Новом Саду – „Детектив као лопов“ аутора Владимира Тотовића из 1916. године. Саму зграду пројектовао је Антон Тикмајер 1901. године за потребе фотографског атељеа.
Биоскоп Одеон
1924. године изграђен је биоскоп „Одеон“ према пројекту Августа Најара у дворишту данашње Војвођанске банке, некадашњег Гранд хотела Мајер.
Одеон је у послератном периоду преименован у биоскоп „Славица“, према првом домаћем филму, а од 1953. године у „Биоскоп Дома ЈНА“ који је био карактеристичан по ратним и акционим филмовима.
Тридесетих година су основани и биоскопи „Уранија“ (угао Трга галерија и Васе Стајића), „Рекс“, будући Народни биоскоп (Танурџићева палата), као и „Луксор“ у улици Јована Суботића.
Биоскоп Палас (Јадран)
Највеће хитове Чарлија Чаплина, Новосађани су гледали у биоскопу „Палас“, будући Јадран који је подигнут 1940. године. Новосађани су у овај биоскоп хрлили да виде и Шерлока Холмса којег је играо Џон Баримор. Од љубавних филмова најгледанији су били они са Гретом Гарбо, Рамоном Новаром и Марлен Дитрих.
„Трибина младих“
1954. године основана је „Трибина младих“, која ће одиграти важну улогу у биоскопском животу Новог Сада, најпре као летња позорница у Католичкој порти, а данас као „Културни центар Новог Сада“ у којем се налази биоскопска сала и гледају филмови са алтернативне сцене.
У периоду од 1961. до 1973. године главни уредник Трибине младих био је чувени филмски редитељ Желимир Жилник, добитник Златног медведа.
Биоскоп „Арена“
1969. године, Нови Сад добија савремени биоскоп „Арену“, један од најлепших европских биоскопа.
Капацитета око 700 места, ово је био и један од најмодернијих биоскопа у Европи, за чију је акустику био задужен Васа Димић, вишегодишњи технички директор Радија Нови Сад. Прва пројекција била је „Лабудово језеро“.
Арена је бележила велику посету, посебно узимајући у обзир тадашњи број становника, па је тако једне године забележено чак 200 000 гледалаца. Периодично, посећеност биоскопа је зависила и од филмова који се у њеми приказују, па је тако „Народни биоскоп“ окупљао филмофиле који су долазили због Бруса Лија, на чак десет пројекција дневно, док је Арена тада давала три филма дневно.
„Јадран“ је био најпосећенији за време филмова са Мистер Бином, када је на седам пројекција у дану окупљао и по 2000 људи, док је „Арена“ давала Спилбергов „Изгубљени свет“ и пуштала га једном дневно.
Звезда филм Нови Сад
Основана 1977. године, „Звезда филм Нови Сад“ је друштвена радна организација и кинематографско предузеће за увоз, производњу и дистрибуцију филмова.
„Аполо“ постаје биоскоп „Звезда“, а предузеће је обухватало и друге објекте – „Народни биоскоп“ у Танурџићевој палати, „Јадран“, „Арену“, „Летњи биоскоп“ у Католичкој порти, „Стражилово“ у Сремским Карловцима, „Дунав“ у Петроварадину, „Народни“ у Футогу, „Слован“ у Кисачу, али и зграду Новосадског позоришта у Јована Суботића. Неки од најпопуларнијих Звездиних филмова били су „Луде године“, „Пјевам дању, пјевам ноћу“, „Дошло доба да се љубав проба“, „Мајстори, мајстори“, „Љуби, љуби, ал’ главу не губи“, „Шпијун на штиклама“ и други.
Биоскоп „Аполо“ је срушен 1979. године у наредном периоду Рекс постаје пословни простор, Одеон магацин Војвођанске банке, а Дунав и Бачка су затворени због слабе посете.
Биоскопи за време НАТО агресије
За време НАТО агресије биоскопи су радили свакодневно и то захваљујући „Центар филму“ који је обезбедио велики број домаћих филмова. Баш 24. марта, на дан почетка бомбардовања, биоскопи су били пуни: у „Арени“ су се давали „Нож и Маћеха“, а у „Јадрану“ филм „Заљубљени Шекспир“.
Нови Сад без биоскопа
2008. године „Арена“ и „Јадран“ престају са радом. Последња пројекција у „Арени“ била је „Зрно утехе“, из филмског серијала о Џејмсу Бонду. Након тога, Нови Сад је неко време био без биоскопа.
Нова ера новосадских биоскопа
После двогодишње кинематографске „суше“, „Арена“ се реновира са шест најсавременијих биоскопских сала, а поред нове-старе Арене, у Новом Саду данас постоје још два биоскопа Синестар синемас у ТЦ Биг (2015) и Синеплекс у ТЦ Променада (2018).
Преузмите андроид апликацију.
