Приликом отварања угоститељских објеката, једно од првих потешкоћа на које власници наилазе јесте давање имена
Она често стварају слику о амбијенту, атмосфери, али и профилу клијентеле. Аутентичност и маштовитост су увек пожељне, па овај задатак власницима понекад ствара главобоље. Неки од најзанимљивијих назива новосадских локала јесу “Трчика”, “Толстојевски”, “Фићкић” и други… А сваки од њих испреда су приче о прошлости и садашњости града, као и његовим погледима у будућност…
Кафић “Трчика” смештен у центру Новог Сада, својим присуством Новосађане враћа у период од 1911. године па до Другог светског рата када је мали староградски воз саобраћао на релацији Центар-Штранд. На четири или пет колосека стајали су резервни вагони, отворени, без прозора и са плаво-белим пругастим завесама. Овај воз је првенствено служио за насипање Лимана, а њиме су се превозили и купачи до градске плаже Штранда.
Воз се толико споро кретао да су путници утрчавали у вагоне, те отуда и назив “Трчика”. Данашња “Трчика”, један од вагона старог воза, задржала је своје некадашње име, али добила нову намену – кафић аутентичног амбијента, смештен на шинама, који се састоји из вагон-бара и баште. “Трчика” више не вози, штрандароши више не трче, али зато сваки Новосађанин када га пут нанесе у улицу Краља Александра може набрзину да утрчи у стари вагон и да се уз освежавајуће пиће провоза кроз време…
Многима је већ познато да је омиљени књижевник једне наше естрадне уметнице, као и многих других страствених читалаца, управо легендарни Толстојевски.
Ова топла људска прича радо се препричавала традиционалним преношењем с колена на колено па је при сваком новом приповедању бивала маштовитија. Наиме, чувени руски писац, како се по ћошковима прича, био је савременик Ане Карењине и творац многих баш “дебелих” романа, које је, вероватно, писао у тренуцима неслућене доколице.
У знак сећања на врхунског аутора 2010. године отворен је кафић у улици Новосадског сајма по имену Толстојевски. Судећи по слогану кафића који гласи “само за начитане” ово је један од оних локала у које клијентела не улази неспремна. Било како било, у Толстојевском се већ 12 година окупљају, не само љубитељи писане речи, већ и добре забаве.
У једном мирном лепом пасажу Змај Јовине улице смештен је исто тако миран и леп кафић. Пардон! Није кафић, неко “Фићкић”. Свима је, вероватно, јасно да “Фићкић” уствари на шатровачком језику значи кафић.
Познато је да је овај говор нарочито распрострањен међу младим људима, као и онима који желе то да остану, па и сама атмосфера којом локал одише, нарочито ноћу, подмлађује… Тако су мало маште, игра слоговима и ведар дух изнедрили један од најпрепознатљивијих назива локала чији посетиоци и амбијент често учине да бар на тренутак време стане…
Отварање паба “Ташта” у Фрушкогорској улици обрадовало је наше суграђане, а нарочито мушку популацију. Духовит назив локала омогућио је сваком мушкарцу да на питање супруге “Где си био до сада”, има унапред припремљен одговор “код Таште”. Тако сада они могу да се задрже нешто дуже и попију по још једно пиво и то хладно, вероватно, као таштина душа, јер након поменутог оправдања за одсуство из куће, претпостављамо да је свако додатно објашњење сувишно…
“Бифе Обломов” ушушкан у врту једне старе куће у Војвођанских бригада, добио је име по јунаку истоименог класика руског писца Ивана Александровича Гончарова. Иља Иљич Обломов био је лењи племић, који је употпуности прележао радњу романа, а од његовог презимена изведена је и реч обломовштина, која се односи на стање непокретности духа, тела и ума.
Чињеница да за ову реч знају и Новосађани који никада нису чули за племића слабе воље доказује да је “Бифе Обломов” војвођанској престоници “легао”, како се у народу каже, “као будали шамар”. Може бити да је због тога што у сваком Новосађанину чучи један Обломов, питом по природи, замишљен пред бесмислом, жељан да се сакрије од сулуде стварности…Када је преминуо некадашњи британски премијер Вистон Черчил, актуелни руски председник Владимир Путин имао је свега 13 година. Међутим, Српска Атина је град у ком су и немогуће ствари често могуће, па су ова два политичара у Пашићевој улици једно време били љути ривали…
Те 2014. године када је отворен “Бифе Путин” у старом језгру Новог Сада настала је права пометња. Док су једни редовно свраћали у бифе, други су му надевали надимке биртија и ћумез, у чему је, највероватније највише имала удела, политичка опредељеност суграђана. Једном приликом у овом локалу организована је журка поводом прославе рођендана руског државника.
Вест о овом догађају дошла је и до светских медија, а касније је, како се причало по граду, у бифеу организован и одлазак у Београд приликом Путинове посете српској престоници… Затварање “Путина” 2015. године праћено је скандирањима “Путин затворен, живео Черчил!”, те су накратко проевропски оријентисани Новосађани славили своју победу… Сада од ове навијачке атмосфере у познатом сокаку није остало ништа, јер је и ресторан “Черчил” посетиоцима одавно затворио своја врата…
Осим наведених новосадских локала које красе инспиративна имена, треба поменути и кафић “Баобаб”, назван по дрвету са Мадагаскара. Новосађани су неретко у дилеми да сврате у “Дилему”, а има и оних који се у потрази за мирним кутком упуте на Подбару и сместе у “Шољу млека”. Љубитељи сликарства могу да посете “Кафе-галерију Фрида”, филмољупци ресторан “Национална класа”, а они баш начитани, који знају да је Толстојевски плод маште, отићи ће до “Шекспира” и уживаће у јединственом амбијенту…
Овај занимљиви мозаик састављен из најразличитијих локала, који за сваког Новосађанина, пролазника или путника намерника има нешто да понуди, по ко зна који пут потврђује да је Нови Сад место толеранције, али и идеалан домаћин свим љубитељима добре забаве…
Преузмите андроид апликацију.
