Потписивање Темељног уговора између СПЦ и црногорске владе, као што се могло и очекивати, изазвало је тектонске поремећаје на тамошњој политичкој сцени. Порука председника Црне Горе и лидера ДПС-а Мила Ђукановића да ће због тог чина ускратити подршку мањинској влади најава је продубљивања политичке кризе и отварања бројних питања.
Хоће ли влада Дритана Абазовића пасти, хоће ли се ићи на њену реконструкцију или се могу очекивати ванредни парламентарни избори. Све су то теме које ће у наредном периоду бити у фокусу тамошње јавности?
Отворено писмо Мила Ђукановића од 9. августа у коме Црногорце позива на „разум и јединство“, као и да политичку острашћеност подреде интересима државе, неодољиво подсећа на почетак предизборне кампање ДПС-а.
Наиме, у овом писму Ђукановић суштински апелује на гласаче да по страни оставе сва сазнања о корумпираности и криминалу њега и његове партије и да их у наредном периоду подрже како би одбранили Црну Гору од великосрпске хегемоније. Јер тобож, они су једини вазда доследно бранили интересе Црногораца и државе Црне Горе.
Уз све то председник Црне Горе није пропустио прилику да подсети тамошње Србе како су њихови сународници прошли у Туђмановој хрватској, јер су како он сматра били окренути Београду, а не Загребу. Овом отвореном претњом Србима у Црној Гори, Ђукановић је очигледно одлучио да покуша додатно да подигне тензије, не би ли политичку ситуацију у земљи довео до усијања.
Пошто су скупови које организује против потписивања Темељног уговора доживели фијаско и нису успели да изазову веће инциденте на релацији Срби – Црногорци, Ђукановић је очигледно одлучио да вербално подгреје атмосферу претећи Србима новом Олујом. Тиме је јасно показао како ће његова кампања изгледати. Односно да ће бити базирана на подгревању национализма, шовинизма, на ширењу страха и сејању подела. Циљ такве политике је јасна. Црногорску јавност треба поделио на два блока, просрпски и процрногорски. Наравно, Ђукановић себе и своју партију види као стожер овог другог блока.
Суштински, ова стратегија није ништа ново, јер је Ђукановић примењује већ годинама уназад.
И без обзира што је она суштински поражена на последњим изборима, августа 2022. године, за ДПС је једина могућа. Ђукановић и његови партијски саборци не могу играти на карту економије, коју су сами уништили. Не могу поље политичке борбре усмерити на обрачун са криминалом и корупцијом, јер су они од Црне Горе створилио мафијашку државу. Самим тим, национализам и шовинизам је једино што им остаје.
Изгледа да за Ђукановића више нема дилеме. Избори су неминовност и он је кампању већ започео. Показало се да време не ради за њега и да из месеца у месец популарност ДПС-а само опада. Сем тога, ако већ може да бира, боље да на изборе иде када је актуелизовано црквено питање, а не када у фокусу буду борба против криминала и корупције.
Међутим, треба нагласити да не зависи све од њега. Још увек се пита и премијер Абазовић, као и ДФ и Демократе. Алтернатива изборима може бити нова реконструкција владе, али с обзиром на нетрпељивост између Абазовића и Бечића та опција је мање вероватно. Најреалније би било за очекивати да се у наредном периоду формира прелазна влада, која би припремила и спровела изборни процес, а који би суштински ставио тачку на скоро перманентну политичку кризу у тој земљи.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
