Окривљени сведок – тај статус ових дана добио је још један оптужени у поступку против криминалне групе Беливук–Миљковић. Срђан Лалић је трећи који је пристао да тужилаштву открије детаље свирепих убистава тог клана, у којима је, према отпужници, и сам учествовао, како би смањио број година у затвору на 18.
У замену за повлашћени статус и блажу казну, да тужилаштву исприча детаље свирепих убистава и тешких кривичних дела, одлучио је и тридесетшестогодишњи Срђан Лалић.
Високопозиционирани члан те криминалне групе терети се да је учествовао у извршењу пет тешких убистава, отмици и да је нелегално држао оружје. На припремном рочишту Лалић је признао кривицу, што му је отворило пут да са тужилаштвом склопи споразум и добије положај окривљеног сведока. Тај статус, од хапшења клана пре годину и по стекла су још два припадника.
„Оно што претходи оваквом закључењу споразума јесте позив јавног тужиоца да окривљени својеручно и у року који није дужи од 30 дана у потпуности каже све што му је познато како о кривичном делу у погледу којег се води кривични поступак, тако и о другим кривичним делима, да би након тога могла да се изврши ова процена да ли постоји њен значај“, објашњава Лазар Лазовић из Удружења судија и тужилаца Србије.
На ту процену не могу ићи, каже закон, једино организатори криминалне групе. Остали осумњичени могу постати окривљени сведоци.
„Ради се о споразуму које је могуће закључити од подношења наредбе о спровођењу истраге до закључења главног претреса и оно што је услов за његову примену јесте да је значај његовог исказа у погледу откривања, доказивања или спречавања кривичних дела са елементом организованог криминала претежнији у односу на последицу кривичних дела које је извршио“, наводи Лазовић.
„Сигурно је да се пресуда не може заснивати на исказу само сведока сарадника, јер они имају и мотив да потврђују оптужницу, не би ли себе ослободили. Тако да тај исказ сведока, као и исказ и осталих сведока требало би да се поклапају са разним, у разним сегментима, са неким материјалним доказима, са исказима других сведока“, додаје Маја Ковачевић, адвокат, некадашњи судија Специјалног суда.
Окривљене или сведоке сараднике, како их је до 2011. називао, закон обавезује да говоре истину. До исте те године захваљујући сведочењима они су у потпуности били ослобођени казне, док је у претходној деценији углавном реч о ублажавању казне.
„Никада се не би сазнало где је Иван Стамболић, јер управо сведок сарадник не само испричао детаље, него и показао место где је он закопан, сахрањен“, истиче Ковачевићева.
Да се ослоне на исказе оних који су учествовали у кривичним делима прво су решили Италијани, у борби против сицилијанске мафије. У Србији се сличан институт примењује тачно две деценије.
Преузмите андроид апликацију.
