Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на 3,0 посто и да остане при својој пројекцији привредног раста за 2022. годину у распону од 3,5 до 4,5 процената.
Стопа на кредитне олакшице износи 4,0 процента, а стопа на депозитне олакшице 2,0 посто, тако да је читав коридор каматних стопа повећан за 25 базних поена, наводи се у саопштењу НБС.
Доносећи овакву одлуку, Извршни одбор обезбеђује континуитет умереног пооштравања монетарних услова, чиме се на адекватан начин реагује на појачане инфлаторне притиске, не угрожавајући притом даљи раст привредне активности.
На седници је процењено да је, у условима наставка трошковних притисака и раста увозне инфлације изнад очекивања, потребно наставити са пооштравањем домаћих монетарних услова. Тиме, како се објашњава, НБС настоји да ограничи секундарне ефекте на инфлациона очекивања и обезбеди да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи, као и да се, до краја периода пројекције, врати у границе дозвољеног одступања од циља.
Настављен раст цена енергената на светском тржишту и увозне инфлације, уз ефекте суше не само на домаћем тржишту, већ и у већем делу Европе, који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има нешто вишу инфлацију на домаћем тржишту од очекиване, напомиње централна банка.
Међугодишња инфлација у Србији је у јуну износила 11,9 посто међугодишње, од чега је око 70 процената доприноса последица раста цена хране и енергената.
Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације, која је у јуну износила 6,7 одсто међугодишње, при чему, НБС истиче, да је базна инфлација значајно нижа од укупне инфлације, али нижа и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су наставила да се крећу у границама циља Народне банке Србије.
Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе Србије којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.
Након релативно високог раста бруто домаћег производа Србије у првом тромесечју од 4,4 процента међугодишње, према оцени Републичког завода за статистику, сличан темпо раста настављен је и у другом тромесечју, растом од 4,0 посто међугодишње.
И поред погоршања изгледа за раст зоне евра, производња и извоз прерађивачке индустрије у Србији настављају да расту, што указује на то да смањење екстерне тражње за сада није имало већих негативних ефеката на Србију.
Томе су допринеле инвестиције у разменљиве секторе из претходних година, које су знатно повећале извозну понуду, а од маја је повећан и извоз пољопривредних производа након попуштања мера привременог ограничавања извоза ових производа.
Имајући то у виду, и поред све израженијих ризика да ће у зони евра у другој половини године уследити рецесија, НБС и даље пројектује да ће раст БДП-а у овој години бити у распону 3,5-4,5 процената.
Извршни одбор процењује да актуелно пооштравање домаћих монетарних услова неће имати значајан негативан ефекат на економска кретања.
У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, НБС ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. септембра.
Преузмите андроид апликацију.
