Ниске падавине у зимском периоду допринеле су томе да Дунав, који је важна пловна трговинска рута, током целе године буде у ниском и средњем водостају. На пловном путу кроз Србију постоје два ограничења која се односе на дубину газа и већих проблема за сада нема. И друге европске реке такође и као важни екосистеми трпе суше па је воде све мање, а загревање је изнад просека.
Због ниског водостаја на току Дунава кроз Србију само је на два места ограничена пловидба у погледу дубине газа и то на 2,2, метра. Пешчани спруд код Апатина који се протеже дужином од пет километара за сада не прави проблеме у пловидби.
Урош Стојковић, капетан у Лучкој капетанији Апатин: „До 2010. године овде, где је пешчани спруд, пролазили су бродови, а урађене су велике интервенције и тада је пребачена матица реке Дунав на Хрватску страну, где имамо довољну дубину, па чак тренутно и до четири метра и ширину пловног пута до 200 метара. На сектору Апатина, од границе са Мађарском, па све до Вуковара у Хрватској до Моховског канала, ми имамо најмању дубину од 2,6 метара и ширину пловног пута од око 150 метара“.
Проблеми у пловном саобраћају очекују се све док не почну јесење кише, а последице су уочљиве по биљни и животњи свет.
Урош Стојковић, капетан у Лучкој капетанији Апатин : „У овим месцима никада није био нижи водостај. Због овакве ситуације мање пролазе бродови зато што је у горњем Дунаву и у доњем делу реке постоје ограничења, јер не могу да пролазе као кроз наш апатински пловни пут. Рецимо, код Апатина би Дунав требао да опадне за једно метар да би се обуставила пловидба, а надамо се да до тога неће доћи“.
Милан Ћопић, спортски риболовац: „Са српске стране имамо парк природе „Горње Подунавље“, а са хрватске стране и десне обале „Копачки рит“, а то су плавне зоне, где је мрест рибе, где су птичија гнездилишта и животиње искључиво везане за воду. Значи катастрофално је стање у последњих неколико година због тога што нема високих водостаја, а поготово ова година“.
У Лучкој капетанији наводе да на току Дунава код Апатина годишње прође близу 4000 пловила, од којих су петина туристички бродови.
У ширем смислу, уколико буде и даље опадао водостај и дође до ограничења пловидбе то може утицати на на то да ће бродови носити мање терета, што ће условити поскупљења речног саобраћаја и задржавања транспорта више него што је то уобичајено, али турситичка сезона неће бити угрожена, јер према речима капетана Стојковића туристички крузери имају нижи газ.
Преузмите андроид апликацију.
