Србија је једна од ретких европских земаља која има Закон о дигиталној имовини. Нешто више од годину дана од његовог усвајања, РТС је истраживао како изгледа примена закона у пракси.
Доношење Закона о дигиталној имовини сврстало је Србију на листу технолошки развијених земаља света.
Тренутно закон препознаје два типа виртуелне имовине – виртуелне валуте и дигиталне токене, а спровођење правних регулатива поверено је Народној банци Србије.
„Народна банка Србије није по први пут добила надлежност у вези са виртуелни валутама, она је од 2018. године, изменама и допунама Закона о спречавању прања новца, добила надлежност да у тој области контролише све компаније које се баве виртуелним валутама“, каже Дејан Девић из Народне банка Србије.
Адвокат Зоран Наумовић истиче да је закон свакако велики успех за државу и да га многе друге земље немају.
„Ми смо далеко испред других што се тиче регулативе у овој области. Међутим, закон је за многе тренутно неосвојиво острво“, каже Наумовић.
Да је закон многима неосвојиво острво, потврђује и чињеница да од јуна прошле године, када је ступио на снагу, до данас, Народна банка Србије није издала ниједну дозволу за бављење услугама трговине криптовалутама јер, како наводе, ниједно привредно друштво које је поднело захтев, није доставило комплетну документацију и податке.
„У току је одлучивање о неколико захтева за добијање дозволе за бављење пословима који се односе на виртуелне валуте“, наводи Дејан Девић.
„Закон мора да буде флексибилна структура која се често мења“
Они који се криптовалутама баве у пракси, сагласни су да је у области која тако брзо напредује, као што је блокчејн технологија, неопходан стални дијалог и измене закона.
„Ми сматрамо да је неопходно направити један јавни дијалог између тржишних актера и регулатора. Ради се о новој технологији, ради се о новој пословној пракси“, наглашава Алексеј Мисаиловић из дружења „Дигитална имовина“.
Оснивач криптомењачнице „ЕЦД“ Александар Матановић каже да у технологијама које се тако брзо развијају закон мора да буде врло флексибилна структура која треба често да се мења и допуњује.
„Ту је врло битно да постоји квалитетна и редовна комуникација између законодаваца са једне стране и људи који се тиме у пракси баве“, истиче Матановић.
Ако дијалог не изостане и законодавство буде одговарајуће, Србија има шансу да постане европски центар за дигиталну имовину и привуче нове инвеститоре.
Преузмите андроид апликацију.
