Кисачка улица је добила назив по томе што је водила према оближњем селу Кисачу. За два и по века постојања, само је једном у својој историји мењала име и то за време окупације, када је промењено у Суботичка улица, а након ослобођења је враћен стари назив улице.
До краја 19. века проширила се све до некадашњег насипа који је бранио унутрашњи део града од честих поплава.
Настанак ове улице везан је за оснивање Петроварадинског Шанца. Тада се у ову улицу населио велики број породица чланова некадашње Српске милиције.
На крају Кисачке улице некада се налазила Кисачка капија (рампа), где се свим трговцима који су послом долазили у Нови Сад да продају своју робу, наплаћивала калдрмарина. Капија се ноћу затварала.
Кисачка је била на једном од главних путних праваца Новог Сада још од настанка града, али када је канал пресекао овај пут, остао је само желенички правац дуж некадашњег пута, а до Кисача се данас иде Руменачким путем.
Некада се на раскрсници Кисачке и Темеринске улице налазио крст, а на овом месту се налазила и чувена кафана „Код три круне“.
Орнамент са приказом Три круне, по којима кафана носи назив, налазиле су се изнад улаза.
У њој се испијало пиво, а служио се надалеко чувени паприкаш, свирала је музика, расправљало се о актуелним темама, политици, препричавали су се градски трачеви, играле су се карте и одржавале су се игранке.
Ниже низ улицу са леве стране је и данас ресторан Бела лађа, а судећи по старим фотографијама некада се звала „Код мађарског краља“.
Овај ресторан који заступа све врсте националних и интернационалних јела, из Војводине, медитерана и вегетаријанска јела, све врсте рибе и плодова мора, печења, и разне врсте слатких посластица, опстаје већ век и по.
Још ниже низ улицу налази се кућа Милеве Марић-Ајнштајн, у којој је живео и најпознатији новосадски зет Алберт Ајнштајн.
Према сачуваним причама Салајчана, Алберт Ајнштајн је преко лета ту боравио, а волео је и да се провоза бициклом дуж целе Кисачке улице.
Кисачка улица је данас у великом свом делу потпуно измењена.
Модерна високоградња већ је дубоко зашла у овај део града, па је од старих кућа остала још само неколицина.
Ови „последњи Мохиканци“ још одолевају и чувају сећање на стару Салајку и стари Нови Сад, бранећи историју од пада у заборав.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Ulica u kojoj je začeta srpska vazduhoplovna industrija: Šumadijska ulica (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
