У Бугарској се данас одржавају ванредни парламентарни избори пошто сазив парламента, који је формиран након претходних избора у априлу, није успео да састави одрживу коалициону владу. Право гласа на данашњим изборима има нешто више од 6,7 милиона људи.
Биралишта су отворена у седам сати по локалном времену, биће затворена у 20 часова, а прелиминарни резултати очекују се око поноћи.
Право гласа на данашњим изборима има нешто више од 6,7 милиона људи, који ће бирати 240 чланова новог сазива парламента, међу 6.048 кандидата које је предложило 15 партија и осам коалиција и две независне странке, преноси БТА.
Најновије анкете јавног мњења указују да ће резултати после данашњих избора бити слични као и после избора у априлу, али и предвиђају даљи пад подршке партији Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) дугогодишњег премијера Бојка Борисова, након што је актуелна привремена влада изнела оптужбе о широко распрострањеној корупцији док је он био на челу владе.
Према резултатима анкета, водиће се тесна трка између партије Борисова, која је освојила највише, 26 одсто гласова у априлу, и њеног главног ривала, антиелитне странке “Постоји такав народ”, коју предводи телевизијски водитељ Слави Трифунов.
Опозициона Социјалистичка партија ће, како се предвиђа, заузети треће место, а иза ње ће бити либерална група која се бори против корупције Демократска Бугарска и етничка турска партија Покрет за права и слободе (МРФ).
Очекује се и да ће нови савез левог центра “Устаните! Мафија напоље!”, који је формиран након прошлогодишњих протеста против владе, прећи цензус од четири одсто, колико је потребно за улазак у парламент.
Према наводима политичког аналитичара Димитара Ганева, мала је шанса да ће се Борисов вратити на чело владе и освојити четврти мандат, без обзира на то да ли његов ГЕРБ освоји највише гласова, јер је већина политичких група одбила идеју о сарадњи са бившом владајућом партијом.
Пре годину дана су избили масовни протести у Софији и другим градовима. Грађани су тражили оставке Борисова и његовог републичког тужиоца Ивана Гешева, пребацујући им корупцију, политичку бахатост и рушење правне државе.
