Почетна > Блог
Блог Свет

Срђан Граовац: Има ли Европа шансу за мир?

Након што су делегације Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација постигле споразум о формирању кординационог тела за извоз украјинских житарица у Истанбулу, питање мировног решења за украјинску кризу поново је актуелизовано.
Фото: Градске инфо

Иако овај договор представља само споразум око техничких питања, у вези са експортом жита из Украјинских лука, генерални секретар ОУН Антонио Гутереш назвао је ове преговоре „критично важним напретком“.

Самим тим, поставља се питање, да ли су овим договором отворена врата за проширење преговора и на питање прекида рата?

Треба се подсетити да ово није први моменат када је деловало да постоји шанса за неку врсту мировне офанзиве у Украјни. Не тако давно гледали смо снимке из воза за Кијев у коме су се нашли италијански премијер, немачки канцелар и француски председник.

Могло се тада неком учинити да је то можда и „последњи воз“ за мир у Украјини, али и трачак наде за економском кризом опрхвану ЕУ. Марио Драги, Олаф Шолц и Емануел Макрон, тада су кренули у дипломатску мисију, од чије успешности је деловало да зависи судбина целе Европе.

Анализирајући тадашње економско-политичке прилике у Европи, у светлу Украјинске кризе, већ тада било је јасно да украјинска и западна преговарачка позиција постају све теже, а последице по европску економију све болније.

Очигледно да су Макрон, Драги и Шолц то добро уочили и да су зато желели да што пре дође до мировног решења. Чинило се да ће сапутници из воза за Кијев заједничким снагама покушати да изврше притисак на Зеленског како би направио одређене уступке Кремљу и како би се овај рат коначно зауставио.

Међутим, убрзо након повратка европске тројке из Кијева постало је јасно да та дипломатска иницијатива није дала значајније резултате и да су очекивања од европских лидера била превелика. Уколико је и било воље да се заједничким наступом Зеленски приволи на већи степен кооперативности, убрзо је све пало у воду.

Обиласци разрушених делова Украјине, као и места наводног масакра над украјинским цивилима, пребацило је притисак са домаћина на госте. Колико год да је било тешко тражити од Зеленског болне уступке уочи поласка за Украјину, толико је то постало још теже након доласка „европске тројке“ у Кијев. Наиме, директног суочавања европских лидера са последицама рата неминовно је умањило њихову жељу да најоштрије наступе према свом савезнику.

Пошто се „дипломатски воз“ вратио необављеног посла из Кијева, постало је јасно да ће све, као и до сада, зависити од истинског господара ситуације на Западу, а то су САД.

Уколико Вашингтон да „зелено светло“ преговори имају шансу, у супротном Зеленски ће сваку помисао на уступке у старту одбацити.

Суштински, САД и Зеленски би у наредном периоду можда и могли показати интересовање за мировну иницијативу, али искључиво тактички, како би обезбедили који тренутак предаха. Евентуално примирје властодршци у Вашингтону искористили би да што лакше, брже и са што више оружја опреме украјинску војску, а самим тим, да и ову агонију продуже.

Већ смо много пута нагласили да је циљ „јастребова у Вашингтону“ сламање Русије. Како сад ствари стоје тај стратешки правац се неће мењати.

Свако примирје, а самим тим и мир, за њих имају само тактичку улогу. Зато ће се политика исцрпљивања и изоловања Русије наставити, а жртве које ће на том плану поднети Украјина и Европа, за вашингтонску елиту су неопходност.

Сасвим је извесно да су власти у Москви свесне своје позиције као и америчких планова. Уз спорост, тромост и све објективне недостатке досадашњег тока специјалне војне операције, Руси су ти који на фронту у Украјини имају иницијативу и тешко да би у овом тренутку пристали на примирје.

Зато, делује да су шансе за мировно решење украјинске кризе, без обзира на скори договор из Истанбула или на речи упозорења Кисинџера, веома мале.

Како сад ствари стоје свет мора да се спреми за наставак рата несмањеном жестином, али и на тешке економске последице које ће такав развој ситуације неминовно донети.

 

Аутор: Срђан Граовац

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:

Srđan Graovac: Evropi je neophodan mir i to što pre

Преузмите андроид апликацију.