Da li znate koliko mesečno trošite na hranu? Mnogo, a sada kada su cene još više. Iznos, naravno, zavisi od vaših godina i mesta gde živite, kao i od vaših prihoda, ali u poslednje vreme je sve teže i teže ostati u okviru ciljanog budžeta za namirnice.
I nije samo kod nas, već u celom svetu. Naime, troškovi namirnica su nedavno zabeležili najveći 12-mesečni rast u više od 40 godina.
Stoga ne čudi što se menja i ponašanje u kupovini, a sve više kupaca traži bolju ponudu i dva puta razmišlja šta i gde da kupi. Pri tome treba znati da čovek ne bi bio ličnost da godinama nije stekao loše navike pri kupovini hrane.
A koje su ‘loše’ navike koje možemo naći u ponašanju većine nas, pitate se?
Evo šta stručnjaci kažu i šta nam savetuju da nam pomognu da otklonimo greške u ponašanju i počnemo da se ponašamo tako da možemo da jedemo sa istim kvalitetom za manje novca. Postoji pet osnovnih stvari.
Odlazak u pogrešnu prodavnicu
Mesto gde kupujete hranu može biti ključno. Ako ste navikli da idete samo u skuplje prodavnice, vredi pogledati neke od onih koje su specijalizovane za popuste. U elegantnim prodavnicama, naime, plaćate ‘prestiž premiju’ za iste proizvode, posebno za artikle iz domena ostave koji su dostupni svuda. Isprobajte ove jeftinije i bićete zapanjeni koliko novca potencijalno možete uštedeti.
Kupujte sa planom
Neposedovanje plana obroka i kupovina za njih može dovesti do beskonačne potrošnje. Besciljna kupovina vodi ka kupovini stvari koje vam nisu potrebne, što zauzvrat dovodi do otpada, u smislu hrane i novca. Procenjuje se da se u razvijenim zemljama baca oko 30 odsto proizvedene hrane (u SAD do 40 odsto), pa tu hranu treba pretvoriti u novac i razumeti koliko je pogrešna kupovina bez plana. Zato, planirajući obroke, uključite u svoj plan kupovinu namirnica koje možete rasporediti na više obroka. Razmislite kako ćete ostatke pretvoriti u dodatni ručak ili neki drugi obrok, pa, recimo, ostatke piletine pretvoriti u sutrašnje punjene palačinke, deo sosa za testeninu i slično.
Kupite onoliko koliko možete da jedete
Treće upozorenje ilustruje pitanje „Hoćeš li stvarno sve to pojesti?“ Poznato je da su ljudi skloni prejedanju. Ako više vodite računa o veličini porcija i kupujete samo količinu koju želite da pojedete, možete unapred uštedeti dosta novca. Zbog toga preterane količine odmah podelite na ostatke u frižideru ili zamrzivaču. Ne pomaže ni to što nam prodavnice vešto prodaju stvari u prevelikim količinama. Ali to takođe možete pretvoriti u vrlinu, samo nemojte odjednom trošiti veliku količinu. Zbog toga treba voditi računa da porcije kvarljivih proizvoda koje nećete odmah pojesti podeliti i čuvati u zamrzivaču, označene sa vrstom namirnica i datumom.
Uvesti obroke bez mesa
Iako cene rastu u svim kategorijama hrane, meso i mlečni proizvodi. Dakle, osim što je bolje za naše zdravlje i naše novčanike, smanjenje ovih artikala je i dobra navika za planetu. Zato moramo da se zapitamo – da li možemo da imamo jedan obrok bez mesa nedeljno?
Ne zavisite od poznatih brendova
Konačno, peti savet se odnosi na veliku grešku koju ljudi obično prave – automatski posežu za artiklima poznatih brendova u prodavnici. Morate biti svesni da nam reklame za hranu zaista ostaju u svesti i da smo automatski skloni da kupujemo poznate brendove. Ako je vaša intuitivna reakcija da se odlučite za brend, zastanite i razmislite o tome. Naime, značajno su porasli brendovi koji nude isti ili čak bolji kvalitet od poznatih, uključujući i organske proizvode, pa stručnjaci tvrde da se na ceni može uštedeti čak 20-40 odsto.
Nemate novčić, a potrebna su vam kolica za kupovinu? Postoji jednostavan trik (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
