Историја фрушкогорских винограда је једна јако занимљива и узбудљива прича.
Наиме на Фрушкој гори, у време владавине цара Проба дозвољено је да се у римским провинцијама подижу виногради.
И када су Римљани напустили наше поднебље, то није угрозило тада већ изграђене вионграде јер је мађарско и словенско становништво које је настанило просторе Паноније, наставило да их гаји.
Хришћански мисионари су доносили вештине захваљујући због којих су виногради успевали.
Током периода када су Турци владали Сремом од 16. до почетка 18. века, виногради су због ратних разарања најпре опустели да би се у мирним временима обновили.
У периоду обнове на Фрушкој гори почиње производња црвених вина и садња стоних сорти грожђа.
У 18. веку многи тадашњи ауторитети сматрали су да фрушкогорска вина квалитетом не заостају за италијанским.
Ренесансна личност, Захарије Орфелин, који се доказао и као писац стручне литературе о виноградарству, тврдио је да међу најбоља фрушкогорска вина спадају карловачка и манастрирска, те да су најцењенија црвена вина и шилер.
Масовно сушење крајем 19. века довело је до сиромашења многих винарских породица, а сушење је тада било изазвано филоксером.
После тог искушења фрушкогорски виногради су се полако обнављали, али на новој подлози уз коришћење америчких врста лозе и нових начина припреме земље.
Поред сланкаменке црвене гајиле су се и следеће сорте: смедеревка, бела скадарка, ружица бела и црвена, прокупац, франковка, португизер, талијански ризлинг, мускат хамбург и др.
Ипак, до II светског рата виногради су поново подигнути на значајно мањој површини него што је то био случај пре појаве филоксере.
После II светског рата у социјалистичкој Југославији, најпре у оквиру централизоване планске економије, а од 1950. у оквиру концепта самоуправљања, створене су задружне организације, комбинати и други облици друштвене својине у производњи.
На подручју Фрушке горе установљене су капацитетима импозантне винарије у Иригу, Петроварадину и Ердевику које су такође поседовале и велике винограде.
У исто време власници приватних винограда могли су да праве вино само за сопствене потребе. У том периоду међу сортама које су се гајиле доминирао је талијански ризлинг, а затим и рајнски ризлинг, траминац, шардоне, совињон, бели и црни бургундац.
Седамдесетих година прошлог века, захваљућући стручњацима Института за воћарство и виноградарство из Сремских Карловаца, верификоване су три домаће новостворене винске беле сорте грожђа неопланта, сирмиум и жупљанка, током следеће две деценије две нове сорте за црвена вина руменка и пробус, а касније и следеће сорте за бела вина: сила, нова динка, петра, злата, лела, лиза, мила, ласта и рани ризлинг.
Распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије започео је процес промене политичког и економског уређења у новонасталим државама, који је био праћен приватизацијом друштвене својине.
Приватна својина је постала доминатна у модерној тржишној привреди. У складу са тим крајем деведесетих и током двехиљадитих започео је период напретка приватних винарија на фрушкогорском подручју.
На приватним поседима подижу се нови виногради уз примену савремених технологија, а новине се уводе и код технологије производње вина.
У првој деценији 21. века верификовано је шест нових белих сорти грожђа подесних за еколошку призводњу вина међу којима су и бачка, панонија и др.
Савремени сортимент за производњу белих фрушкогорских вина чине: талијански ризлинг, шардоне, жупљанка, совињон, траминац затим неопланта, сила, рајнски ризлинг и др, а за црвена вина: мерло, пробус, франковка, португизер, каберне совињон, каберне фран, пино црвени и др.
Подстицаји за подизање нових винограда, погона за прераду грожђа, складиштење вина, опремање просторија за дегустацију вина које даје Министрарство пољопривреде Републике Србије и стимуланси које доноси туристичка тражња довели су до тога да се данас многа фрушкогорска места као што су Сремски Карловци, Сремска Каменица, Раковац, Лединци, Беочин, Черевић, Баноштор, Нештин, Ириг, Ривица, Мала Ремета, Нови Сланкамен, Шид и Ердевик развијају као центри винског туризма.
Доминирају породичне винарије где се вишегенерацијска традиција производње вина комбинује са новим технологијама на начин да свака породична винска прича има препознатљиву ноту и арому као гатка која доноси пожељну и топлу емоцију.
Fruškogorske oaze koje predstavljaju omiljena „divlja“ kupališta Novosađana
Преузмите андроид апликацију.
