Раст референтне каматне стопе у Србији индикатор је да инфлација није краткорочни проблем и да се привреда у нашој земљи суочава са економском кризом, рекао је Танјугу директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Михајло Весовић.
Каже да у овом тренутку ситуација није драстична, као и да још увек није дошло до рецесије, али да читав низ фактора и непредвидивост шта ће се догађати у наредних шест месеци или годину дана, чини и владу и НБС, цео финансијски и банкарски систем додатно опрезним.
„Мислим да је то добро, јер је јако важно да се финансијски систем и макроекономска стабилност колико толико очувају“, поручио је Весовић.
Напомиње да је раст референтне каматне стопе на 2,75 одсто очекиван и додао да је то део базичне економске политике која прати ситуацију када се дужи временски период бележи раст инфлације на одређеном нивоу.
Весовић је објаснио да раст реферантне каматна стопе указује на то да ова инфлација није пролазна односно да висока инфлација неће да траје пар месеци, а потом успори, већ да је то тренд који ће се наставити у наредном периоду.
„Ми очекујемо да ће од јесени да дође до успоравања инфлације, а то ће у многоме зависити од тога шта се дешава у самој ЕУ, која је наша највећи економски партнер“, рекао је Весовић.
Каже да раст референтне каматне стопе и инфлације у Србији зависи и од ситуације са инфлацијом у Европи, као и пораста цене енергената и хране због несташице.
Пораст референтне стопе, додаје, одбрана је од негативних утицаја на банкарски и финансијски систем.
На питање како ће се раст референтне каматне стопе одразити на привреду, Весовић је казао да ће то највише погодити компаније које су задужене у динарским кредитима.
Колико ће тај утицај на компаније бити велики зависи, казао је Весовић, од тога какву компаније имају уговорену камату, на који период имају кредите и која су средства у питању.
„Уколико компаније имају уговорене клизне камате и уколико су средства већа, то ће се свакако негативно одразити на пословање одређеног броја компанија које су јако кредитно изложене“, рекао је саговорник Танјуга.
На питање како ће се компаније носити са тим, он је објаснио да постоји извесни ризик да оне смање ниво новог задуживања, што значи да ће се инвестициона активност у наредном периоду успорити у одређеним случајевима или областима које су више погођене кризом.
Што се тиче начина како помоћи домаћим привредницима Весовић је нагласио да се оваква економска ситуација решава субвенционисаним кредитима, као и подршком Фонда за равој малим и средњим предузећима, која су економски слабија и чија је рањивост на овакве промене на тржишту већа.
„Дакле, решење је повећати обим средстава субвенционисаних кредита, повећати ниво гаранција ка комерцијалним банкама које држава даје да би могли да одрже нижи ниво камата и кредитну активност на том нивоу“, рекао је Весовић.
Он је навео да у овом тренутку привреда у Србији нама проблем са ненаплативим кредитима и оценио да и то говори да је привреда за сада у добром стању, отпорна и могућности да сервисира своје обавезе.
Весовић је закључио да уколико дође до поремећаја, онда морају да се предузму даљи кораци, како би се очувала финансијска стабилност.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је у четвртак да повећа референтну каматну стопу са 2,50 на ниво од 2,75 одсто.
Истовремено, стопа на кредитне олакшице износи 3,75 одсто, а стопа на депозитне олакшице 1,75 одсто, саопштила је централна банка.
Доношењем такве одлуке очуван је континуитет у актуелном процесу заоштравања монетарних услова, наводе из НБС.
„Умеренијим повећањем референтне каматне стопе него претходних месеци, Народна банка Србије наставља да реагује на инфлаторне притиске, узимајући притом у обзир очекиване ефекте досадашњег повећања рестриктивности монетарне политике и истовремено водећи рачуна о важности континуитета економског раста“, објашјавају у НБС.
Преузмите андроид апликацију.
