Ускоро би досељавање и запошљавање у Немачкој могло још да се олакша јер милиони радника недостају и могли би да се пронађу у Србији и комшилуку, пише Дојче веле, оцењујући да то диктира демографију и Немачке и Балкана.
Да дође свако ко може да ради, тако се укратко може описати апел Кристијана Дира, шефа посланичке групе Либерала у немачком парламенту.
„Након фазе гастарбајтера 50-их и 70-их, тржиште рада се затварало”, рекао је Дир листу „Велт”.
„Мора да буде обратно. Данас девиза мора да гласи: свако ко може да живи од својих руку, мора одмах имати дозволу за рад”, казао је он.
Слике хаоса и гужви на немачким аеродромима и на хиљаде отказаних летова на почетку сезоне летовања, натерале су Владу да интервенише и обећа експресно издавање радних дозвола јер су, током пандемије аеродроми и авио-компаније отпуштали људе, а данас им недостаје преко 7.000 запослених.
Очи се упиру у Турску и Западни Балкан, одакле би требало да се регрутује испомоћ на период од највише три месеца, наводи Дојче веле.
„Побринућемо се за то да не буде дампинга плата и да запослени буду добро смештени”, рекла је министарка унутрашњих послова Ненси Фезер.
Још није утихнуо вапај из авиосаобраћаја, а јавили су се угоститељи, експлицитно позивајући власти да им олакша довођење људи са Западног Балкана.
Релативно нови немачки закон о досељавању омогућава рад свима који нађу послодавца под условом да су за нешто стручни, могу да буду рачуновође или шофери, важно је да имају неки папир.
Изузетак је такозвано „западнобалканско правило”, донето у јеку избегличке кризе када су се мигрантима из Сирије и даљег истока масовно придруживали потражиоци азила из Србије и Северне Македоније.
Тада је утаначено да годишње 25.000 људи из земаља Западног Балкана може добити радне дозволе у Немачкој, чак и кад су у питању неквалификовани радници.
Али, сада удружење угоститеља Дехога тражи више.
„У земљама Западног Балкана има доста радне снаге која би радила у хотелима и ресторанима у Немачкој”, тврди шеф удружења Гидо Целик.
Слично као и аеродроми, и угоститељи у једном периоду пандемије и локдауна готово да нису имали посла, а сада немају људства.
Целик каже да око 60 одсто хотела и ресторана тражи конобаре, куваре, собарице.
Зато тражи да Влада још продужи „западнобалканско правило” које истиче крајем 2023. године, те да убрза издавање виза и радних дозвола.
Ноторна је већ жеђ немачког тржишта рада за мајсторима свих врста, возачима, или медицинским особљем које масовно долази из Србије и комшилука.
За ове потоње, према ранијем истраживању ДВ-а, клинике и старачки домови плаћају посредницима и по 15.000 евра како би им довели само једног неговатеља.
Према подацима немачке Савезне службе за запошљавање, у марту ове године је 50.000 држављана земаља Западног Балкана радило у сектору медицине и неге у Немачкој.
То је око 6.500 људи више него годину дана раније.
Преузмите андроид апликацију.
