Држави је стало да општине улажу у партнерства, јер то увек резултира квалитетнијим услугама на локалу које грађанима штеде време и новац.
Међутим, потребан је и заједнички мотив, попут оног у сливу Западне Мораве, када су поплаве потврдиле да без међуопштинске сарадње нема брзог реаговања у кризним ситуацијама. Та сарадња је одавно пракса у Европској унији, која кроз реформу јавне управе и у тој области подржава Србију.
Катастрофалне поплаве пре осам година за 18 општина у сливу Западне Мораве биле су наук – без међуопштинске сарадње нема брзог реаговања у кризним ситуацијама.
„Нема ни пара да се прошири речно корито, поправе насипи, купи опрема и обуче људи“, каже Душан Тодоровић, начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације у Крушевцу, граду који се због бржег реаговања у случају елементарних непогода укључио у међуопштинску сарадњу.
Истиче да непогода која долази са запада и погоди Ариље или Ивањицу често дође и до Крушевца, па то буде нека узрочно последична веза што се тиче тих ствари.
„Препознавање опасности кроз процену угрожености кроз цео слив, заштита спасавања имате могућност да укрупните средства, дефинишете и појавите се код међународних донатора, или оних који могу да обезбеде та средства, јер сте онда интересантни као слив који има преко 200 километара вода, који има преко 500.000 становника, који ту гравитирају“, објашњава Тодоровић.
Организовање заједничких служби
Држави је стало да општине улажу у партнерства, јер то увек резултира квалитетнијим услугама на локалу које грађанима штеде време и новац. Потребан је, кажу у Влади, заједнички мотив, попут оног у сливу Западне Мораве.
„У овом случају су то ванредне ситуације али имамо и примере добре праксе где су организовали заједничку службу правобранилаштва, службу локалног омбудсмана, службу зоо хигијене. Поједине локалне самоуправе нису у могућности самостално да пруже услугу својим грађанима и привреди и у том смислу лакше им је када се удружују“, наглашава Маја Мачужић Пузић из Министарство државне управе и локалне самоурпаве.
Додаје и да је то нарочито важно код неких мањих јединица локалне самоуправе, али свакако и код јединица локалне самоуправе које везује нека слична тема.
Међуопштинска сарадња захтева правни оквир који поједностављује улазак у партнерства. Измењен је Закон о локалној самоуправи, али да није једини који би требало да се поправи, указује Стална конференција градова и општина, која је онима који би да се удружују велики ослонац.
Упутства за бољу сарадњу
Један правац је, према речима Новака Гајића из СКГО, директна конкретна подршка општинама развијањем неких механизама који могу помоћи као што су упутства у којима се корак по корак објашњава како треба приступити међуопштинској сарадњи.
„Затим смо израдили моделе споразума о међуопштинској сарадњи у 15 области надлежности локалне самоуправе. Да им олакшамо да не морају сами да долазе до неких решења већ да добију нешто готово и да могу да их прилагоде неким својим условима и околностима“, истиче Гајић.
Држава најављује успостављање Фонда за међуопштинску сарадњу.
„Надамо се да ће убудуће Република Србија подстицати међуопштинску сарадњу и то и јесте смисао Републике у целој тој сарадњи између јединица локалне самоуправа које, морам да напоменем, теже да се ускладе са Европом. Не само да имамо подршку Европске уније него је ЕУ одличан партнер реформе јавне управе а поготово у успостављању међуопштинске сарадње јединица локалне самоураве у Републици Србији“, нагласила је Мачужић Пузићева.
У међуопштинској сарадњи драгоцена су искуства Европске уније која нам у реформи јавне управе финансијски и на сваки други начин већ годинама помаже.
Преузмите андроид апликацију.
