Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1569 – Створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
1804 – Рођена је француска књижевница Жорж Санд претеча феминизма, ауторка сентименталних, социјалних и сеоских романа и прича („Индијана“, „Лелија“, „ђавоља бара“, „Мајстори трубачи“, „Повест мог живота“). Оставила је и обимну преписку и мемоаре.
1835 – У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“ илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
1839 – Умро је турски султан Махмуд II, последњи владар из династије Османа Освајача. На власт је дошао 1808. и покушао да реформама заустави пропадање османског царства. Спровео је реформе у војсци по европском узору и укинуо јаничаре. Србији је признао проширену аутономију (хатишериф из 1830. године).
1860 – Умро је амерички индустријалац Чарлс Гуђер који је 1839. открио процес вулканизације каучука што је допринело брзом развоју индустрије гуме, посебно производњи аутомобилских гума.
1867 – Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је „Северно-америчким законом“ британског Парламента добила статус доминиона.
1872 – Рођен је француски инжењер и пилот Луј Блерио, утемељивач француске авио-индустрије. Први је авионом прелетео канал Ламанш 1909. године.
1876 – Умро је руски револуционар, анархист Михаил Александрович Бакуњин. Због ширења либералних идеја, руски Сенат га је 1844. лишио племићке титуле и осудио на робију у Сибиру одакле је успео да побегне у западну Европу где је наставио револуционарне активности.
1887 – Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
1896 – Умрла је америчка књижевница Херијет Елизабет Бичер Стоу која је романом „Чича Томина колиба“ придобила бројне савременике за ослобађање Црнаца од ропства.
1902 – Рођен је амерички филмски режисер немачког порекла Вилијам Вајлер, добитник Оскара за филмове „Госпођа Минивер“, „Бен Хур“ и „Најлепше године нашег живота“. Прославио се и филмовима „Мале лисице“, „Кери“, „Празник у Риму“.
1921 – На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт.
1921 – Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
1942 – Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне
опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.
1946 – САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.
1960 – Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
1961 – Рођен је амерички атлетичар Карл Луис један од најуспешнијих спортиста 20. века. На Олимпијским играма 1984. освојио је четири златне медаље.
1962 – Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, пошто је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над те две државе.
1966 – Одржан је Брионски пленум Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као одговорни за рад Службе државне безбедности, оптужени су за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
1974 – Умро је аргентински генерал и политичар Хуан Доминго Перон (Јуан), оснивач Перонистичког покрета. Као председник Аргентине (1946-55 и 1973-74) владао је аутократски, ослањајући се на војску, радничке синдикате и изузетну популарност супруге Еве, која га је заменила на месту председника.
1991 – На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
1994 – Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, после 27-годишњег избеглиштва.
1997 – Хонгконг је, после 150 година под енглеском управом, враћен Кини, као њен специјални административни регион.
1999 – Умро је јужнородезијски политичар Џошуа Нкомо борац против расистичке владавине белаца у Јужној Родезији (Зимбабве) и лидер покрета за независност (1950-70). Са Робертом Мугабеом формирао је Патриотски фронт.
2000 – После састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
2000 – Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
2001 – У Ацеху у Индонезији, нађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине 1970-их година убијено преко 870 људи.
2002 – У Хагу је формално означен почетак рада Сталног међународног суда за ратне злочине, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
2003 – САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока потписале са Вашингтоном билатерални споразум о неизручивању држављана САД Међународном кривичном суду у Хагу.
2007- У Калифорнији је преминуо Милан Оклопџић (59), аутор романа, драма и сценарија („Video“, „Metro“, „Horseless“, „CA Blues“).
2009 – Преминуо амерички глумац српско-чешког порекла Карл Малден (Младен Секуловић), познат по улогама у филмовима „Трамвај звани жеља“, „На доковима Њујорка“, „Ко је сахрањен у мом гробу“ и серијама „Улице Сан Франциска“ и „Западно крило“.
2012 – Олафур Рагнар Гримсон поново је изабран за председника Исланда, пети пут заредом, чиме је остварио најдужи стаж на тој функцији у исландској историји. Жестоко критикован након финасијске кризе, Гримсон је повратио подршку својих суграђана одбијањем споразума који би пореске обвезнике његове земље оптеретио за пет милијарди долара.
2013 – Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.
2014 – Нови сазив ирачког парламента ушао је у блокаду након мање од два сата рада, пошто су посланици мањиских сунита и Курда изашли из сале, чиме је онемогућено формирање нове владе која је требало да сачува јединство земље пред офанзивом сунитскх екстремиста. Према Уједињеним нацијама више од 2.400 људи убијено у Ираку у сукобима током јуна.
2014 – Немачки социјалдемократа Мартин Шулц реизабран је на место председника Европског парламента.
2020 – На референдуму у Русији већина грађана се изјаснила за измене Устава којима се актуелном председнику Владимиру Путину даје могућност за још два шестогодишња мандата, односно да остане на власти до 2036. године.
Преузмите андроид апликацију.
