У Новом Саду постоји свега пар улица које могу да се похвале да су задржале исти назив који су имале пре двеста и више година. Једна од тих улица је и Лађарска улица на Подбари, која уз то може и да се похвали титулом најуже улице у граду.
Крај у којем се налази Лађарска улица припада старом Алмашком крају, једном од најстаријих делова Новог Сада.
Смештена је између улица Саве Вуковића и Земљане ћуприје, а због своје не баш репрезентативне ширине од скоро два и по метра, већини више личи на пролаз који спаја две много веће улице.
Старији житељи Подбаре овај сокак називали су “шећер сокак”. Шпицнаме је улица добила управо због своје ширине, јер су некада момци волели да са својим девојкама прођу овом уском улицом, па скривени од знатижељних погледа, измаме понеки пољубац од своје драге. Отуда, због слатих пољубаца, назив „шећер сокак“.
Треба знати да су се некада имена улица у Новом Саду додељивала у складу са најзаступљенијим занатом у улици.
Лађарска улица је добила назив по томе што су у њој, још у доба када су се Алмашани населили на том месту, становали „хојоши“, тј. лађари, запослени на понтонском мосту и скелама којима су тада биле повезане две обале Дунава.
Њихов посао био је од изузетног значаја за саобраћај, како речни, тако и друмски, јер су они припремали мост за отварање.
Наиме, када би наишло пловило (лађа, а касније и пароброд) огласило би се звоно са Тврђаве, што је био знак за оне који су на мосту да пожуре. Оглашавање другог звона је значило да је пловило већ стигло до Рибњака, а „хојоши” су већ морали припремити мост за отварање. После проласка пловила „хојоши” би га поново састављали, како би се друмски саобраћај могао наставити.
Данас се ова улица ни по чему не истиче, а због њене ширине поједини би чак довели у питање и њен статус улице. Но, није увек било тако.
Иако то звучи невероватно, ова улица се некада налазила на самој обали Дунава, а скеле и чамци су ту пристајали.
Оно по чему је у то доба још била позната Лађарска улица је шверц. Наиме, лађари су се осим свог редовног посла још бавили и препродајом дувана и соли, које су набављали од војске и граничара са петроварадинске стране. Ту робу су касније лађари препродавали Новосађанима по неколико пута скупљој цени.
У периоду између два светска рата, негде на средини улице, још су постојала два стуба за која су се некада везивали чамци. Међутим, касније су са изградњом нових кућа у овој улици та два стуба уклоњена.
Сведоци смо да је последњих неколико година Нови Сад доживео експанзију по питању туризма. Уз Београдски кеј неретко пристану и по два – три речна крузера, а њима пристигле туристе водичи углавном проведу кроз Дунавску и Змај Јовину улицу, евентуално неки пасаж или бочну улицу, и то је то.
На велику жалост, већина историјом богатих улица, од великог значаја за постанак Новог Сада не налази се на главним туристичким рутама.
Оне нису Бог зна колико удаљене од центра Новог Сада, а и те како имају неку причу да испричају.
Иако је „широка три корака и дугачка 80 корачаја“, Лађарска улица свакако заслужује да буде уврштена у туристичку туру, макар као куриозитет најуже улице у Новом Саду.
Ova novosadska ulica nekada je bila poznata po mnogobrojnim bordelima (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
