ЕУ пројекат „Безбедна природа – клима“ који ће у наредне три године утицати на заштиту животне средине и климатске промене у Србији, између осталог и преко гранта од пола милиона евра, стартовао је данас када је 17 организација и институција потписало меморандум о сарадњи.
Циљ пројекта, који се реализује у оквиру „Акција Србије“, у заштити животне средине је да откључа јавни простор и омогући конструктиван дијалог како би дошло до заједничких а системских помака, чуло се данас на скупу у Привредној комори Србије.
ЕУ је обезбедила 500.000 евра који ће преко јавних позива послужити за оснаживање најмање 75 мањих организација грађанског друштва широм Србије које су активне по овим темама.
За промоцију отвореног дијалога кроз „ад хоц грантове“ опредељено је 60.000 евра, који ће бити употребљени за хитне акције најмање 50 организација.
Додатно, током реализације, планирано је техничко јачање цивилног сектора путем трансфера знања, одосно организовање обука.
Представник Делагације ЕУ у Србији Сакеларис Хурдес рекао је да циљ пројекта да буду ојачани капацитети грађанских удружења на очувању природе и климатских промена.
„Битно је да реални доносиоци одлука чују глас грађана, виде њихову посвећеност, те да грађани утичу на своју будућност“, рекао је он.
Оценио је да грађанске иницијативе и удужења већ неколико година раде на подизању свести друштва, те да постају глас грађана који допире до доносилаца одлука.
„Глас грађана омогућава да се дође до бољег политичког дијалога“, истакао је Хурдес.
Подсећајући на Зелени договор ЕУ и Зелену агенду за Западни Балкан, он је навео да је добра вест за Србију била што је отворен Кластер 4 приступних преговора.
„Овај кластер је отворио могућност за различите преговоре. Србија улаже велике напоре да затвори ово поглавље. Битно је да се дође до тога да се преговори затворе, а не само да буду отворенени“, рекао је он и додао да се доста тога урадити што је пре могуће.
Овај пројекат је начин да се преко организација цивилног друштва сви укључе у ове процесе и утичу на промену свести у овим областима.
„Желимо да видимо да Србија постане зеленија, мање загађена, здравија земља, да има здравији ваздух и воду. Сваки грађанин има право на то, јер загађење утиче на свачије здравље. Морамо радити заједно, на успостављању виших стандард животне средне, јер је то добробит за читаво друштво“, рекао је Хурдес.
Извршна директорка WWF Adria, која је део Светске организације за природу активне у 100 земаља, Наташа Калауз оценила је да је стање алармантно јер сваког сата на Земљи нестаје једна врста.
Илуструјући примером загађења микропластиком навела је да у земљама региона сваки становник недељно поједе пластичну картицу, што је пластична вешалица месечно.
„Велики глобални изазов је како помирити жељу за развојем, а да не иде на уштрб природе. Овај појекат допринос је, можда мали, у системском решавању тог проблема. Морамо заједнички да решавамо овај проблем“, рекла је она.
Оценила је да су земље региона мање развијене па можда могу покушати да прескоче грешке које су већ развијеније државе направиле.
Саветник председника ПКС за зелену и циркуларну економију Радман Шелмић истакао је да се у Србији мора радити на промени свести јер у региону 60 посто људи има свест да је климатске промене битне док је то у ЕУ – 93 посто.
„Улога цивилног сектора је веома значајна да кроз подизање свести направе притисак на све институције. Зелена транзиција је захтевна и то морамо заједно“, рекао је он.
Оценио је да није охрабрујуће што према истраживању ПКС 60 посто компанија у Србији није знало да објасни концепт циркуларне економије, а додатних 20 посто никад није за њега чуло.
Нагласио је да се мора радити на више фронтова истовремено, те да су поред промена бизнис модела привреде, неопходне промене и у образовању јер ће извоз из Србије у ЕУ ускоро зависити о карбонских финансијских извештаја.
„Планови су да у наредним годинама наставимо едукацију компанија што радимо уз подршку министарства привреде, да интензивније сарађујемо са ГИЗом, те да се помогне зелена транзиција српске привреде“ рекао је он.
Шелмић је оценио да је зелена транзиција истовремено и шанса да се направи суштинско и праведно, реструктирирање економије.
Сарадник на пројекту Марина Паповић нагласила је да је циљ повећање утицаја и капацитета организација грађанског друштва да се баве темама у области заштите животне средине и климатским променама.
На листи организација и инситуција које су потписале сарадњу су Министарство привреде, ПКС, Покрајински секретаријат за екологију, научно технолошки паркови из Ниша и Чачка, факултети из Новог сада, Ниша и Београда, Национални савет ромске мањине, Млади истраживачи, РТС, БОШ, Импакт ХАБ, а од компанија ту је Кока кола ХБЦ Србија.
Преузмите андроид апликацију.
