Компанијама у прехрамбеном сектору и у делатностима фосилних горива и фармацеутике које су оствариле огромне профите услед пандемије ковид-19 и њених последица требало би увести огромне порезе на екстра зараду, сматра Габријела Бачер, извршна директорка добротворне организације Оксфам Интернешенал.
Ванредни порез од 90 посто на екстра профит на глобалном нивоу донео би приход од око 490 милијарди долара који би се могао искористити за решавање кризе с храном, која поприма „катастрофалне размере“ за стотине милиона људи, чиме би се свет поставио на стазу одрживог систем исхране, рекла је Бачер, пише британски лист Гардијан.
„Криза хране са којом се суочавамо је изузетно озбиљна и вероватно без преседана. Нема довољно финансијских средстава за решавање ургентних захтева за спасавање живота, али ни за дугорочно решавање њених основних узрока. Ако не реагујемо брзо, криза ће се наставити и достићи заиста катастрофалне нивое”, упозорила је она.
Порез на екстра приходе могао би да се користи за ублажавање кризе трошкова живота сиромашне популације у развијеним земљама и растуће глади у земљама у развоју, тврди Бачерова.
Увођењем ванредног пореза на екстра профит би се, каже, обезбедила средства за спасавање живота људи сада као и за јачање глобалног прехрамбеног система против будућих криза.
Прем Оксфаму, скоро 200 милиона људи у свету је изложено озбиљној глади или чак екстремном изглађивању, при чему су најпогођенији становници на Рогу Африке, у Авганистану и Јемену.
Екстремне временске прилике изазване климатском кризом, укључујући најгору сушу у последњих 40 година на Рогу Африке, заједно са утицајима пандемије током које су многе земље исцрпиле своје резерве хране, раст цена фосилних горива и ђубрива, као и рат у Украјини, погоршали су изгледе прехрамбене катастрофе.
„То је комбинација истовременог дејства више криза – поликриза. Ми кажемо да је то криза трошкова живота, тако то зову широм света, али за многе људе у најсиромашнијим земљама то је у стварри борба за опстанак”, истиче Бачерова.
Она је такође позвала лидере земаља Г7, које се састају ове недеље у Шлос Елмау у Немачкој, да обуставе наплату дуга најсиромашнијим земљама на две године. Земље у развоју суочавају се са убрзаним повећањем камата што десетине њих доводи у опасности од неизвршења обавеза јер не могу да покрију трошкове сервисирања дуга упоредо са оживљавањем економија након пандемије, при чему се боре и са растућом инфлацијом.
„Они троше толико на сервисирање дуга да не могу да улажу у основне ствари као што су здравље или решавање проблема прехрамбене несигурности…Стога позивамо Г7 ове недеље да заиста размотри обуставу отплате дуга у 2022. и 2023. што би уштедело 43 милијарде долара годишње најсиромашнијим земљама. Оно што желимо јесте да спречимо умирање стотина хиљада или милиона људи. Још увек имамо времена, али што више времена пролази, што је неактивност већа, то је већа и опасност”, закључила је Бачер.
Преузмите андроид апликацију.
