Рат у Украјини поново ставља на испит отпорност економија Западног Балкана које се још увек опорављају од пандемије, изјавила је данас Дебора Револтела, главни економиста Европске инвестиционе банке (ЕИБ), предствљајући резултате истраживања о томе да ли су компаније у региону спремне за још једну кризу.
„Нови ризици и повећана неизвесност врше притисак на прекограничне токове и трговину. То је битна ствар, јер наша анализа показује да су отпорност и новативни капацитети компанија повезани с њиховим учешћем у глобалним ланцима вредности и трговини”, рекла је Револтела на презентацији студије пред Стратешким одбором за Инвестициони оквир за Западни Балкан у Риму.
Према њеним речима, у овој фази потенцијалног тренда деглобализације, Западни Балкан треба да гради своју конкурентску предност на чврстим везама са Европском унијом и да их додатно ојача, као одскочну даску за бржи развој, наводи се у саопштењу ЕИБ.
Компаније у региону су до данас прошле кроз пандемију боље него што страховало у почетку, налаз је истраживања под називом „Пословна отпорност у пандемији и после ње“, које су недавно спровели и заједнички објавили ЕИБ, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Међународни монетарни фонд (ММФ), а које је обухватило шири регион источне Европе и централне Азије.
Према извештају, компаније на Западном Балкану су Изгубиле 29 посто промета и 9,0 одсто радне снаге, а пандемија је посебно тешко погодила контактно-интензиван сектор услуга и мала и средња предузећа. Ипак, огромне државне мере подршке помогле су да се спрече банкроти ширих размера, при чему је само 3,0 посто фирми у региону поднело захтев за стечај или је трајно угашено.
Извештај показује да су се компаније које су биле интегрисане у глобалне ланце вредности, оне које су биле иновативније у прошлости, које су биле дигитализованије и оне са квалитетнијим управљањем боље прилагодиле условима рада које је наметнула пандемија. Оне су повећале присуство на мрежи, прешле на рад на даљину, прилагодиле производњу или ефикасније користиле расположиве мере државне подршке.
Владини програми помоћи су имали стабилизујући ефекат, ублажавајући удар на рањиве фирме, као што су мања предузећа, самосталне делатности…
У извештају се констатује да економије Западног Балкана генерално више улажу у иновације него друге референтне привреде, а тај процес се спроводи прилагођавањем нових технологија које су развијене негде другде.
У документу се наводи да су се финансијски системи на Западном Балкану до сада добро држал током корона кризе, и да се фирме и даље у великој мери ослањају на банкарске кредите у погледу екстерног финансирања.
Тржишта капитала су, наглашава се, неразвијена, а доступност тзв. ризичног капитала (улагање у стартап компаније које поразумева ризик), приватног капитала и лизинга је веома ограничена. Удео компанија које су кредитно ограничене на Западном Балкану знатно је већи међу малим предузећима у односу на велика (16% наспрам 7,0%). Та кредитна ограничења су резултат недовољне транспарентности малих и средњих предузећа (МСП), као и ограничених расположивих капацитета посредника за процену ризика.
Наслеђе пандемије ковид-19 и утицај руске инвазије на Украјину вероватно ће додатно отежати фирмама приступ финансијским средствима. Повећање каматних стопа ће с временом прерасти у пооштравање услова које треба испунити за финансирање, што ће још више повећати геп између потражње и понуде кредита за МСП.
То је, како се наводи у извештају, забрињавајуће пошто је приступ финансијама, укључујући прекорачења, био извор отпорности компанија током пандемије.
Што се зелене економије тиче, регион полако прелази са зависности од угља и нафте на нуклеарну енергију и обновљиву енергију, јачајући своју енергетску безбедност, оцењује се даље и додаје да се до 2018. регион у великој мери ослањао на фосилна горива из којих се производило три четвртине потребне електричне енергије. Напомиње се да неколико земаља и даље пружа издашне субвенције које смањују цену гаса и других фосилних горива за потрошаче, чиме се спушта мотивацију за смањење емисија штетних гасова.
Мала и средња предузећа на Западном Балкану, предочава ЕИБ, обично немају подстицаје за озелењавање својих пословних модела. Физички климатски ризик већ се одразио на МСП у региону, при чему је 10 посто анкетираних фирми пријавило губитке због екстремних временских прилика у периоду од три године пре анкете.
Поред тога, студија документује ограничену свест међу МСП о питањима животне средине, јер само 21 посто тих предузећа улаже у енергетску ефикасност, а међу онима који не усвајају било какве климатске мере чак 59 процената сматра да такво улагање није приоритет. Тачније, извештај показује да климатске инвестиције зависе од менаџерских капацитета и од приступа финансијама, пише у извештају.
Преузмите андроид апликацију.
