Хотел „Војводина“ је најстарији хотел у Новом Саду, а изграђен је 1854. године и смештен је у самом центру града, на Тргу слободе.
Са уличне стране, објекат поседује дужину од 60 метара са 24 вертикална отвора.
Фасада овог објекта спада међу најинтересантније па и најупадљивије у најстаријем делу града у самом центру. Она је рашчлањена са три ризалитна поља,од којих је широки средишњи са централно постављеним колским пролазом изнад кога је балкон са оригиналном оградом од кованог гвожђа, а два ужа су у ширини једног прозора.
Над прозорима на ризалитима су класицистичке акротирије, а над осталим прозорима су архитравни фронтони.
Десно од уског десног ризалита налази се други колски улаз, који претворен у улаз у хотел, изнад кога је балкон са зиданом оградом.
Сам изглед са спољне стране хотела који припада познокласицистичком стилу, као и унутрашњост, нису до сада битније измењени.
Првобитно се на његовом месту налазила чувена пивара Јохана Хајла, али је срушена током бомбардовања Новог Сада у Буни из 1849. године.
Рушевине некадашње пивнице купио је Јохан Ајглер и 1854. године започео зидање једноспратне зграде новог хотела.
Током своје, 170 година дуге, историје Хотел је увек био стециште културног, забавног и политичког живота града.
Хотел „Царице Јелисавете“ је било престижно место где се редовно окупљала новосадска господа, уметници, али и прави Боеми.
Посебно је на популарности добио када је 1895. године у дворишту хотела изграђено позориште Лазара Дунђерског, са 650 места.
На жалост 1928. године позориште је потпуно изгорело, а са њим и гардероба, декорација и многи предмети Српског народног позоришта па и комплетна библиотека.
Првобитно је назван Хотел „Царице Јелисавете“, по Царици Јелисавети (Елизабети) Аустријској, жени Фрање Јосифа.
Хотел је од изградње до данас још два пута је мењао име.
Прво, 9. маја 1920. године мења име у Хотел „Краљица Марија“, по супрузи југословенског краља Александра Карађорђевића румунској принцези Марији, а у част њиховог венчања.
Наредни пут име мења 1945. године, после Другог светског рата и то име носи до данас.
Иако је у граду електрично осветљење уведено 1910. године, хотел га је имао још од 1899.
Од изградње није мењао свој оригинални изглед.
Велика обнова зграде изведена је 1927. године, када је хотел опремљен новим намештајем и модернизован по највишим стандардима увођењем водовода и централног грејања.
Следеће озбиљније реновирање хотела изведено је 1980. године и тада поново почиње са радом такозвана „Пивница“, која је у то време била изузетно популарна код тадашње омладине.
Фасада хотела је наредни пут реновирана 1995. године.
Између два рата, у приземљу се налазила кафана, која је била средиште најважнијих окупљања. Из тог периода остала је записана анегдота о тзв. „Билијарском штрајку“.
Наиме, у то време билијар је био нарочито популарна игра, а за игру се чекао ред.
Године 1937. избио је поменути штрајк, јер је управа хотела подигла цену једног сата играња на 16 динара.
Играчи су спровели бојкот, а како би показали да се не шале и „дали на тежини“ својим захтевима, чак су одредили и своје преговараче да са управом хотела постигну цену од 12 динара за сат билијара.
Договор је постигнут и склопљен је мир, па је уживање и надметање у омиљеној игри могло да се настави.
Након Другог светског рата хотел је национализован и поново му је промењено име, овај пут у Хотел „Војводина“.
Хотел Војводина од самих почетака до данас, поседује 61 собу са 98 лежаја. Гостима хотела на располагању је 20 једнокреветних, 16 двокреветних и 15 двокреветних соба, које поседују још један помоћни лежај.
Као угоститељски и туристички објекат угостио је многе путнике и славне личности из јавног и културног живота, као што су Лаза Костић, Милош Црњански, војвода Марко Миљанов, принц Томислав Карађорђевић, а познати и славни мађарски књижевник Лајош Зилахи 1974. године је умро у овом хотелу.
Због тога је у част Лајошу Зилахију, пролаз који спаја улицу Краља Александра и двориште Хотела Војводина, назван по њему.
Преузмите андроид апликацију.
