Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1671 – У Москви је јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака, Степан Стењка Тимофејевич Разин. У руским народним причама и песмама постао је симбол пркоса и побуне.
1826 – Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Мехмед II укинуо је тај војни ред и увео низам (редовна војска). Јаничаре је 1330. од отете и потурчене деце хришћанских поданика основао султан Орхан. 1852 – У Новом Саду је штампан први број листа „Сербски дневник“, са књижевним додатком „Седмица“. Лист је излазио 12 година и био је један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба.
1858 – Рођен је шведски краљ Густав V, који је током владавине од 1907. до смрти 1950. осигурао неутрални статус Шведске у оба светска рата.
1876 – У Цетињу је, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране СР Југославије 25. децембра 1993. тај датум је одређен за Дан Војске Југославије.
1890 – Рођен је енглески филмски глумац Стен Лаурел, звезда урнебесних комедија у којима је, као „мршави“, чинио тандем са Оливером Хардијем, „дебелим“.
1920 – У Лондону је одржана прва седница Друштва народа.
1930 – Умро је политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије. Са Јашом Продановићем основао је 1921. Републиканску странку и био њен први председник.
1941 – Председник САД Френклин Рузвелт наредио је да се до 10. јула затворе сви немачки конзулати у САД.
1944 – На Вису је у Другом светском рату склопљен споразум Тито-Субашић о односима Народно-одлободилачког покрета и краљевске владе Југославије у емиграцији.
1958 – Обешен је Имре Нађ, мађарски премијер у време антикомунистичке побуне у Мађарској 1956. коју су угушиле совјетске трупе. Нађ је на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара присуствовало је у Будимпешти његовој поновној сахрани уз државне почасти.
1960 – Председник САД Двајт Ајзенхауер одложио је посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.
1961 – Руски балетски играч Рудолф Хаметович Нурејев затражио је азил у Француској током гостовања у Паризу с ансамблом балета „Киров“. Каријеру је наставио у водећим европским и америчким трупама и био је звезда британског Краљевског балета.
1963 – Совјетски Савез је лансирао васионски брод „Васток 6“ са првом космонауткињом Валентином Терјешковом.
1972 – У Хановеру је ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф.
1976 – У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили су расни нереди у којима је током неколико месеци погинуло најмање 600 црнаца и три белца.
1977 – Леонид Брежњев, лидер совјетске КП, заменио је Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета СССР-а.
1977 – Умро је немачки инжењер Вернер фон Браун конструктор ракетних пројектила „Фау-1“ и „Фау-2“. После рата емигрирао је у САД, где је радио за Насу.
1983 – За председника Президијума Врховног совјета СССР-а изабран је Јуриј Андропов.
1992 – Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин постигли су у Вашингтону договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003.
1994 – Швајцарска је одбила да изда визу председнику СР Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Таква одлука донета је на основу препоруке Савета безбедности УН у оквиру мера о економској блокади Југославије.
1996 – Међународни комитет Црвеног крста саопштио је да је на простору Југославије током ратова 1991-1995. нестало 20.000 људи, од којих 12.000 у Босни и Херцеговини.
1998 – Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила је затварање више од стотину приватних школа у којима су се образовале девојчице.
1999 – Амнести интернешенел оптужио је САД за кршење људских права, јер су наставиле да извршавају смртну казну, чак и над особама које су починиле злочин пре своје 18. године.
1999 – Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио је заклетву. Он је на тој дужности заменио Нелсона Менделу, борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору.
2001 – Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Београд, у прву посету шефа руске државе СР Југославији.
2001 – Амерички председник Џорџ Буш Млађи и његов руски колега Владимир Путин сусрели су се први пут у Словенији. Договорили су будућу сарадњу и сталне консултације.
2001 – Победом левичарске коалиције на изборима за градоначелника Берлина утрт је пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989.
2006 – Тајван је отворио тунел Хсуехсан, дуг 13 километара, најдужи у Азији, који повезује северни и јужни део тог острва.
2008 – Умро је Стен Винстон амерички мајстор за специјалне ефекте и добитник четири Оскара за рад у филмовима „Осми путник“, „Туђинци“, „Терминатор 2“ и „Парк из доба Јуре“.
2009 – Русија је, искористивши право вета у Савету безбедности УН, осујетила план Запада о продужењу мисије УН која 16 година надгледа примирје између Грузије и њеног отцепљеног региона Абхазије. После грузијско-руског рата августа 2008. године, Русија је признала независност оба отцепљена региона Грузије – Јужне Осетије и Абхазије. Грузија инсистира на целовитости своје територије.
2010 – Суд Босне и Херцеговине осудио је на пет и осам година затвора Радоја Лаловића и Сонибоја Шкиљевића због злочина почињених у Казнено-поправном дому „Бутмир“, познатијем као „Кула“, код Сарајева.
2012 – Лидерка мјанмарске опозиције Аунг Сан Су Ћи примила је у Ослу Нобелову награду за мир која јој је додељена пре 21 годину, док је била у кућном притвору. Сан Су Ћи провела је у кућном притвору више од 17 година.
2013 – Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган је у говору пред 100.000 својих присталица у Истанбулу оправдао акцију полиције током које су демонстранти растерани са тамошњег трга Таксим. Повод за протест на Таксиму био је план за изградњу тржног центра на месту парка Гези. Због бруталног обрачуна полиције с демонстрантима протест је прерастао у двонедељне масовне антивладине демонстрације које су се прошириле по целој Турској.
2013 – Чешки премијер Петр Нечас поднео је оставку због скандала у којем је, због злоупотребе Војне обавештајне службе и корупције посланика, ухапшена његова љубавница и шефица кабинета Јана Нађова.
2017 – Умро је бивши немачки канцелар Хелмут Кол, „ујединитељ Немачке“. Кол је дужност канцелара обавља 16 година – четири узастопна мандата.
Преузмите андроид апликацију.
