Јавни превоз уместо приватних аутомобила. Многи стручњаци и политичари годинама се залажу за такву еволуцију како би заштитили животну средину и успорили климатске промене.
Немачке власти зато из државне касе субвенционишу јефтин градски и међуградски превоз за јун, јул и август. За само девет евра месечно свако може да користи јавни превоз и регионалне возове широм земље. Идеја је да се грађанима уштеди неколико евра, али и да се мотивишу да и даље преферирају јавни превоз.
Које су шансе да експеримент буде успешан?
У неким европским земљама су већ отишли даље, па би њихови примери могли да одговоре:
Луксембург
Луксембург је прва земља на свету која је учинила мобилност бесплатном“, стоји на сајту владе Великог војводе. Од марта 2020. тамо се више не плаћају карте за јавни превоз, вожња је бесплатна и за придошлице и за туристе. Није ни чудо, јер Луксембург (са 45 одсто) држи светски рекорд по уделу радне снаге која живи преко границе, углавном у Немачкој и Француској. Министар саобраћаја Франсоа Бауш каже да би његова земља требало да буде „лабораторија за мобилност“ и хвали бесплатан транспорт као важну социјалну меру. Иначе, у последње две деценије становништво Луксембурга је повећано за 40 одсто. Међутим, од увођења бесплатног превоза нема поуздане статистике Министарства саобраћаја, јер су пандемија и блокада ионако пореметили саобраћај.
Малта
Још једна мала европска земља која ће увести јавни превоз 100% плаћен из буџета требало би да буде Малта, где је та мера најављена за 1. октобар ове године. Ово није одлучено због недостатка горива или рата у Украјини, већ је планирано у буџету прошле године. Циљ је да се смањи зависност грађана од аутомобила, каже Бертран Борг, новинар Тајмса Малте. Још се не зна тачно колико ће селидба коштати Малту, али се зна да ће грађани морати да се пријаве за посебну карту, па тек онда могу да се возе бесплатно. Туристи могу да ураде исто – али то морају да ураде пре него што стигну на острво.
Белгија
Град Хаселт на западу Белгије прилично је познат међу саобраћајним стручњацима широм света, јер је још 1997. године увео бесплатан јавни превоз. Међутим, то је трајало до 2013. године, а онда су закључили да градски буџет то дугорочно не може себи да приушти.
Талин (Естонија)
У 2013. су се упустили у исти подухват у главном граду Естоније Талину од разлога је био и то што многи грађани, осиромашени током финансијске кризе, више нису могли да приуште карте. Међутим, да би „покрили” ове трошкове, морали су да уведу додатне порезе у Талину. Јавни превоз је бесплатан и ван Талина, односно у већини градова и општина у Естонији.
Денкерк (Француска)
У приобалном граду Денкерку, на крајњем северу Француске, сличне мере су наводно довеле до смањења броја аутомобила. Бесплатан превоз почео је 2018. године, а неколико месеци касније грађани су интервјуисани за потребе једне студије. 50% њих је рекло да користи аутобус чешће него раније, око пет одсто је чак тврдило да је продало аутомобил или одустало од куповине.
Данска
Током протекла два лета, данске власти су – из прагматичних, економских разлога – увеле бесплатне трајекте и чамце до данских острва. Јер, требало је на сваки начин подржати туризам који је пропао током пандемије. Сви они без аутомобила могли су да се возе бесплатно – ко је хтео да иде својим колима на трајект морао је то да плати. Данас више нема бесплатних вожњи, иако је Данска задржала знатно ниже цене карата у јавном превозу.
Преузмите андроид апликацију.
