Ако је Србија широм света позната као земља кошарке, онда се може рећи и да је Нови Сад град баскета, јер су управо на новосадским кошаркашким теренима стасали неки од најбољих баскеташа које Србија има да понуди.
На „Ultra Challenger 2022“ у Новом Саду прошле суботе је управо екипа Лиман освојила прво место и потврдила доминацију Новосађана у 3×3 баскету, која траје већ више од једне деценије.
Све је почело екипом „Нови Сад“ и њиховим титулама. Они су својим успесима утабали пут за 3×3 баскет и имају велику заслугу за напредак овог спорта, како у Србији, тако и у читавој Европи.
Душан Булут, Дејан Мајсторовић, Марко Савић, Стефан Стојачић… само су неки од мајстора које „крију“ баскеташки терени у Новом Саду, али уколико би њих питали, вероватно би добили одговор да ни они у својим најбољим данима нису излазили као победници са неких терена и из неких квартова у српској Атини.
Кошаркашка игра је попут наследног гена у Новосађанима и не постоји оно дете које није одиграло партију баскета испред зграде. Тако да се са разлогом поставља питање где се игра најбољи баскет у Новом Саду?
Пошто су наши 3×3 Олимпијци, Душан Булут и Дејан Мајсторовић своје вештине усавршили „цепајући“ мрежицу на Лиману у познатом „Бронксу“, из поштовања треба кренути са овим малим делом Њујорка на Лиману 2.
Као што смо и споменули, неки од најталентованијих баскеташа су се „брусили“ у Бронксу, где је квалитет баскета заиста био на високом нивоу. Готово у свакој партији могли сте да видите неког новог талентованог клинца како изводи финесе на обручу или оне мало старије за које је погодак иза линије 6,75 био као зицер. Данас управо овај терен представља један од центара новосадског баскета, будући да је изнедрио баскеташе светског калибра, који нису заборавили одакле су потекли.
Ако је Лимански Бронкс синоним за естетски леп баскет, онда је на Детелинари тотална супротност.
На кошаркашким теренима на чувеној „Детелини“ још увек важи правило „фаул не постоји“, тако да се у овом делу града игра један од најтврђих баскета у граду. Ретко када се деси да се после једног кошаркашког дана на Детелинари, бар једном није „пролила крв“, али наравно све у жару спортске борбе и увек закључено спортским поздравом и можда којим пивом. Ако желите да осетите како је Џордану било у дуелима са „Bad Boys“ Пистонсима свратите на терен „Милан Гуровић“ на Детелинари , где је управо наш прослављени кошаркаш направио своје прве кошаркашке кораке.
Ипак, иако терен на Детелинари носи назив по њему, многи не знају да се Гуровић за тројкашке окршаје у Индијанаполису са Полом Пирсом припремао на теренима у Блоку.
Блок, ПК, Банатић… многи су називи за овај још један кварт у Новом Саду који живи за баскет. „Тројка из Блока“ није џабе настала у овом делу града. Као што се у Чачку верује да су врсни шутери замочили руку у Мораву, тако вероватно у Блоку „има нешто“ у води за пиће, па се звук мрежице после скок шута чује чешће него у било ком делу града. Такође има нешто и у храни, јер се стиче утисак, да када би се спровело истраживање, просечна висина становника Блока би била убедљиво највиша међу грађанима Новог Сада. Крајем маја сваке године се на једном од терена у Блоку одржава традиционални турнир 3×3 баскета, који никад не разочара са квалитетом баскета.
Када би постојао Ол стар викенд у Новом Саду, он би се свакако играо под рефлекторима Кеја.
Вечерњи баскет под светлима Кеја је јединствена прилика да Ајверсони Новог Сада навуку своје шутерске рукаве и покажу своје баскеташке бравуре пред мешовитом публиком која се то вече одлучила на шетњу поред реке. Као и на правом Ол стар викенду, победа на овом терену је у другом плану, док је главни циљ направити потез који ће изазвати дивљење саиграча, као и пролазника. Пошто је стајлинг је такође један од кључних фактора на кошаркашким теренима Кеја, онда је јасно да је и интензитет баскета на много нижем нивоу, јер нико не жели да поцепа Џордан мајицу. Ипак врсни баскеташки мајстори играју на овим теренима и ако се одлучите за вечерњу шетњу свакако посетите ове кошеве, јер је велика вероватноћа да ћете видети неки леп потез или чак и које закуцавање.
Што је Њујорк и Медисон Сквер Гарден за НБА и Америчку кошарку, то је свакако кошаркашки терен на новосадском Штранду за баскеташе Новог Сада.
Вероватно не постоји баскеташ који није опробао металну мрежицу кошева на Штранду и који није своје прво закуцавање направио на дечијим кошевима на терену намењеном за млађе (ниже) генерације. Ипак ови терени су искључиво сезонског типа, па ћете током летњих врелих поднева најчешће видети босе купаче који мало убацују у кош ради рекреације, док се око 17 часова па надаље могу доживети неки од најквалитетнијих баскета у Новом Саду. Пре популаризације 3×3 баскета у Новом Саду, једно од ретких места где су се организовали баскеташки турнири био је новосадски Штранд. Као Кеј и Штранд је позорница за велике аудиторијуме (чак постоје и трибине), па морате имати одређену дозу самопоуздања у своју игру уколико желите да се опробате под овим обручима .
Будући да овај терен лети представља и тренинг центар за многе професионалне и аматерске кошаркаше, уколико нисте опрезни, врло лако можете завршити и на постеру неког од будућих звезда европске, а можда и светске кошарке. Управо је најкориснији играч НБА лиге, српски репрезентативац Никола Јокић, свој полу-хорог пре него у Колораду, неколико пута демонстрирао на теренима новосадског Штранда.
Ролан Гарос новосадског баскета (због наранџастог тартан терена) и доказ да студенти чине крем новосадског спорта јесу терени на Ђачком игралишту у Новом Саду.
Када угледате студента који са собом носи ранац на факултет, већина помисли да су уџбеници у том ранцу, док су заправо у 99 одсто случајева у том ранцу патике, шорц и мајица, заправо пресвлака за спортски дан на Ђачком игралишту . За разлику од многих терена у Новом Саду, популарно Ђачко игралиште је окупирано у свим терминима, било јутро, врело поподне или ветровито вече, на ђачком ћете моћи да нађете екипу за баскет. Такође, на овим теренима може се направити својеврсно балканско такмичење у баскету, будући да студенти из различитих држава посећују ове терене. Тако да уколико желите да се опробате против Славка Врањеша са ФТН-а или Мирзе Телетовића са Правног факултета, кошаркашки терени на Ђачком су право место за вас, са тим да треба да се припремите на чињеницу да студенти који нису из Новог Сада не знају за правило „прве лопте“.
Да се баскет итекако играо у Новом Саду и 80-тих и 90-тих година докази су кошаркашки терени на Машинцу.
У Гагариновој улици иза Машинске школе у Новом Саду, на тврдом новосадском асфалту налазе се кошеви са још тврђим обручима. Овде су ветерани Новосадског баскета „испекли“ свој занат и они дан данас своје трикове продају млађим генерацијама. Ако је у модерној кошарци шут за три поена направио револуцију, на теренима Машинца то свакако није случај.
„Олдскул“ баскет са много продора и завршница на обручу је заштитни знак Машинца. Један од разлога је и тај да су обручи толико тврди да уколико желите да постигнете кош са дистанце, ваш шут мора ући „без коске“, јер уколико додирне зарђали цилиндар, завршиће у дворишту Mашинске школе. Овде можете одиграти баскет са старијим генерацијама и завирити у кошаркашку еру деведесетих година. Спремите се на дугачке партије, у којима се за сваки поен морате добро ознојити, јер на овим теренима „нема лаких поена“.
Свакако да смо неке терене изоставили, будући да се скоро у сваком делу Новог Сада игра баскет и да сваки терен носи неке своје тајне, правила и да исто тако сваки терен крије по неког мајстора ове игре.
Преузмите андроид апликацију.
