Претходних дана и недеља, а како ствари стоје тако ће бити и у будуће, Србија се суочава са правом дипломатском офанзивом.
Српску престоницу, у протеклом периоду посећивали су утицајни званичници, и то махом са политичког Запада. Било је ту америчких сенатора, европарламентараца и различитих службеника бриселске администрације, али и министара из немачке владе.
И више је него јасно да ту живу дипломатску активност на првом месту морамо повезати са ратом у Украјини и чињеницом да се Србија одлучила да води принципијелну политику неутралности. Разлози за такав став и више су него јасни.
Економски Србија зависи од Запада, док је политички опредељена за приступање ЕУ.
Међутим, када говоримо о решавању најважнијих националних питања, Космет и Република Српска, званични Београд се ослања на подршку из Кремља. Самим тим, српско руководство на све начине покушава да своју земљу склони са „линије ватре“ било које од ове две међусобно супротстављене стране.
Међутим, истрајати на таквој политици неће бити нимало лако, што је одлагањем посете руског министра иностраних дела Сергеја Лаврова Београду само потврђено. Иначе, сама најава ове посета узбуркала је страсти на Старом континенту и представљала је окидач за појачавање дипломатске офанзиве на Београд.
Очигледно да је, у овом тренутку, ЕУ било веома важно да спречи долазак Лаврова у Београд, како би, на тај начин, Русији задала још један ударац.
Пошто притисци на српске власти нису дали резултата, јер је председник Вучић чврсто остао на становишту да су у његовој земљи сви добродошли, Европљани су учинили једино што им је преостало. Подстакли су српске комшије да забране руском министру прелет преко своје територије. Тиме су направили својеврстан дипломатски скандал, али су истовремено и остварили свој циљ. Поново су понизили Русију.
Међутим, „западни јастребови“ постигли су тиме само још једну „Пирову победу“, која суштински ништа неће променити. Нити ће спречавање доласка Лаврова у Београд преокренути стање на фронту у Украјини, нити ће натерати Србију да се одрекне своје спољнополитичке агенде.
Понизивши Русију, Запад је једино успео да се још један корак удаљи од покретања дијалога и покушаја да се за ову кризу пронађе мировно решење.
Уосталом Лавров је након отказивања посете Београду, на својој конференцији за штампу у Москви, то и нагласио. Руски министар иностраних дела није крио своје разочарење понашањем моћника у Бриселу, али није ни пропустио прилику да нагласи како се пријатељски однос Русије према Србији неће мењати.
Самим тим, можемо закључити да су власти у Београду, у вртлогу ових дипломатских акција око Србије, успеле да преживе још једну офанзиву.
Недоласком Лаврова у Београд Србија није „изгубила“ Русију. Тачније, није попустила под притиском Запада и зато не сноси никакву одговорност за одлагање посете руског министра. Међутим, оваквим развојем ситуације Србија је истовремено избегла „баражну паљбу“, западних медија и званичника, под којом би се несумњиво нашла да је угостила руског министра.
Зато, ако је ико изашао као победник из ове и више него напете ситуације онда је то Србија. Српски председник и влада поново су демонстрирали завидну дипломатску вештину.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
