Однос између родитеља и деце не треба да буде само добар. Изостанак свађе, ретки сукоби сами по себи ништа не говоре.
Квалитет односа између родитеља и детета првенствено треба вредновати на основу међусобне блискости и топлине.
Много времена проводимо изван куће, готово да се може рећи да чешће разговарамо телефоном него уживо и да нам се комуникација свела на договоре и кратку успутну размену основних информација.
Када се дуже бавимо децом, то је углавном неким ,,озбиљним“ поводом као што је нпр. контролни из математике, јер то је нешто за шта ће већина родитеља издвојити време јер ,,то се мора“. А разговарати о осећањима, потребама, дилемама, на жалост, се не мора.
Основна потреба сваког детета, као у осталом и свих људских бића, јесте да буду схваћена.
Нажалост, већина деце леже у кревет сваке вечери са осећајем усамљености, с осећајем да ни са ким нису успоставили блискост којој се надају и за којом гладује читаво њихово биће. Расту са надом да ће једног дана некоме бити важан њихов унутрашњи свет и да ће тај простор са неким моћи делити.
Када ми се родитељи обрате због озбиљнијих проблема њихове деце, готово увек потврдим своју тезу да што је проблем већи, то родитељи о свом детету мање знају.
Из ове чињенице многи изводе закључак да дете крије своје поступке јер зна да је погрешило, па зато родитељи не знају шта оно ради. Истина је сасвим супротна, родитељи су изгубили блискост са дететом, а самим тим и моћ да држе у својим рукама конце који одређују дететово понашање.
Тинејџери не упадају у лоше друштво. Они тамо одлазе кад родитељи не гледају!
Зато чувајте, негујте, сматрајте неприкосновеном ту танану нит између ваше и дечје душе. Третирајте је као највећу драгоценост, а то заправо у пракси значи – поклоните јој много времена и у томе имајте континуитет.
У сваком периоду дечјег живота важно је да имате јасан осећај ко је ваше дете. Да то сигурно знате, не да нагађате!
Познавати некога значи бити близак са њим.
Познавати некога значи волети некога.
Квалитетно проводити време са дететом превасходно би требало да значи слушати га са истинском заинтересованоћшу и размењивати са њим мисли и осећања.
Како бисте ово осигурали, сада када сте високо свесни потребе за неговањем блискости, не препуштатје то случају.
Уведите у ваше животе неке мале ритуале, неки дневни, тачније свакодневни моменат за вас двоје.
Са мањом децом то може бити, како се у мојој кући звало ,,мазанција у кревету“ тј. период у ком се шћућуримо под ћебетом, мазимо се, љубакамо, причамо, смејемо, голицамо и слично.
Са старијом децом препоручујем неку варијанту која личи на одрасло ,,испијање кафе“ тј. издвојено време за разговор, дакле време у ком причате и ништа друго не радите. Телефони тада не треба да буду на дохват руке, телевизор мора бити угашен. Тада сте само њихови и они само ваши, и само комуницирате.
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Преузмите андроид апликацију.
