Желите ли да из поврћа искористите максимум хранљивих састојака, требало би да знате у ком облику је најбоље да га једете.
Неко је најбоље конзумирати сирово, док има и оног које је потребно скувати јер управо тада ослобађа више витамина.
Тако, на пример, цвеклу, пребогату витаминима, треба јести у изворном стању јер висока температура смањује концентрацију фолата (део комплекса витамина Б) чак за четвртину.
Исто важи за броколи – када једете сиров, боље апсорбујете сулфорафан, природно једињење које успорава старење и важно је у борби против ћелија рака.
И бели лук једите сиров како му не бисте „убили“ алицин, лековиту активну супстанцу због које и има антибактеријско и антигљивично дејство.
Истовремено, термичком обрадом црвене паприке смањиће се ниво витамина Ц којим обилује у сировом облику. Поређења ради, има га чак двапут више него у поморанџи!
Током кувања и спанаћ, богат калијумом који регулише притисак и ендокрини систем, трпи велику штету, баш као и кељ – висока температура уништава половину количине витамина коју поседује. Како га је тешко јести у сировом стању, настојте бар да га кувате на пари.
Када је реч о парадајзу, он је здравији кад се скува, јер се ликопен из њега тада лакше апсорбује. И хранљиве састојке из шпаргле, шаргарепе, купуса и патлиџана организам ће лакше „преузети“ ако их термички обрадите.
Преузмите андроид апликацију.
