Прочитајте најзаниљмивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1133 – Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II.
1783 – Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно приказали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
1798 – Умро је италијански авантуриста ђовани Казанова де Саингалт. Током бурног живота био је секретар кардинала, поморски официр, опат, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар, а у историју је ушао као – неуморни љубавник.
1831 – Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије.
1867 – Рођен је фински маршал и државник Карл Густав Емил фон Манерхајм, председник Финске од 1944. до 1946. Између два светска рата по његовој замисли је изграђена „Манерхајмова линија“ одбране дуж границе са СССР.
1916 – Код Љвова, у Првом светском рату почела је офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је знатно олакшала положај савезника на западном фронту и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе сила Осовине и заробио 400.000 војника.
1920 – У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор с Мађарском одузевши јој територију у оквиру Аустро-Угарске. Око 3,5 милиона Мађара остало је изван матичне земље, највише у Румунији.
1941 – У егзилу у Холандији умро је Фридрих Вилхелм II, пруски краљ и немачки цар (1888-1918). Спроводио је политику експанзије Немачке преко Балкана на Блиски и Средњи исток и учвршћивања колонијалних поседа. У новембру 1918. приморан је да абдицира.
1942 – Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први велики пораз Јапанцима у Другом светском рату.
1943 – Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
1944 – Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
1946 – Генерал Хуан Перон (Јуан) изабран је за председника Аргентине. Оборен је с власти војним пучем 1955, од када је живео у егзилу. У земљу се вратио 1973, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре (Хецтор Цампора) и поново је изабран за председника. После његове смрти 1974. положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон (Исабел).
1971 – Умро је мађарски марксиста и књижевни критичар ђерђ Лукач. Био је министар у влади Имре Нађа 1956, а после његовог пада привремено је протеран у Румунију. Касније се повукао из јавног живота („Историја и класна свест“, „Разарање ума“, „Млади Хегел“).
1989 – Кинеске власти су тенковима растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. По званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а по извештајима већине светских медија, погинуло је више хиљада људи.
1989 – На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај социјалистичког уређења и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске.
1991 – Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку после 20-дневног генералног штрајка.
1993 – Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације.
1996 – Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања.
2003 – Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази 12 година.
2003 – На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.
2004 – У Риму је умро познати италијански комичар Нино Манфреди, последњи од чувене четворке италијанских комичара коју су чинили још Тото, Виторио Гасман и Алберто Сорди.
2006 – Победом на председничким изборима, бивши председник Алан Гарсиа вратио се на политичку сцену Перуа, пошто је његова влада 1980-их година свој мандат завршила економским крахом, насиљем побуњеника и оптужбама за злоупотребу положаја.
2017 – У терористичком нападу у центру Лондона, за који је одговорност преузела Исламска држава, седам људи је погинуло и 48 повређено.
2018 – На изборима у Словенији већину у Парламенту је добила Словеначка демократска странка (СДС) Јанеза Јанше који је именован за мандатара владе. Словенија је нову владу добила средином септембра, а након неуспеха СДС-а владу је формирало пет странака окупљених у коалицију око Листе Марјана Шареца, новог премијера.
Putin: Kratkovida politika Zapada dovela do energetske krize
Преузмите андроид апликацију.
