Последњи дан маја подсећа нас на штетност који нам дувански дим доноси.
Нема никакве дилеме да цигарете и дувански дим имају негативан утицај не само на пушаче, већ и на особе које су изложене дуванском диму тзв.пасивне пушаче.
Неки ће се сетити времена када је сасвим била уобичајена ситуација да се пуши свуда, па тако није било чудно да цео дан на послу седите у задимљеној просторији, било да сте пушач или једноставно нисте имали избора као непушач да се томе одупрете, јер једноставно забране пушења у затвореном простору нису постојале.
Срећом, данас се све више обраћа пажња на штетност дуванског дима, те су тако уведена ограничења и забране конзумирања цигарета у затвореним, јавним просторима.
Неке земље су отишле још даље, па тако не дозвољавају пушење чак ни у баштама ресторана, кафића.
Непушачи се сигурно неће сложити да су постојеће мере довољне, јер ипак боравак у „непушачком“ делу кафића није баш савршено изолован од оног „пушачког“ дела.
Са друге стране пушачи истичу да им се ускраћују права на њихов избор и да им је гушт да уз кафу запале и по коју цигарету.
А да ли је пасивно пушење штетно или не за непушаче? Одговор је да! Често зарад пријатељства, љубави, како се не би издвајали из друштва, непушачи бораве и по више сати дневно у задимљеним просторијама и тако бивају изложени дуванском диму иако не конзумирају цигарете.
Оно што је јако важно споменути је да пасивно пушење доводи до оштећења респираторних оргна, од 4 запаљене цигарете у окружењу, непушач је пасивним путем у своја плућа унео једну.
Бар на данашњи дан, када се обележава Дан без дуванског дима треба се сетити других, али и размислити због чега смо толико овисни о никотину те се не можемо одупрети потреби да дневно запалимо и по 20 и више цигарета.
Према подацима Светске здраствене организације сваке 8. секунде умре једна особа од последица утицаја дуванског дима.
Можда ипак постоји нада, јер се чини да људи почињу разумети штетност дуванског дима, а као потврда тога говори податак из 2019. године, када је забележено за 60 милиона мање пушача на свету, у односу на 2006. годину.
Али свакако не можемо говорити о малом броју пушача, јер он ипак износи 1.3 милијарде на светском нивоу.
Забрињава чињеница да је чак 43 милиона деце у свету конзумирало дуван у 2018. години. А оно што их на то наведе да у раној фази живота крену са употребом цигарета, јесу фактори као што су пријатељи који конзумирају цигарете, такође родитељи пушачи, присуство проблема.
Можда цигарета тренутно причини тај ужитак у кафи, опусти вас и релаксира, али знајте да је то само привид.
Мозак чак после само једне цигарете осећа апстиненцију, крвни притисак се повећава, синуси се зачепе а желудац прожме жарење. То је само стање након једне цигарете, а шта се деси организму након месеца и година конзумирања цигарета.
Оно што се зна да цигарете поред никотина садржи још 7000 хемијских супстанци, од којих чак 70 доказано изазивају рак.
Како би лакше објаснили штетност цигарета, морамо бити свесни супстанци које се у њима налазе.
Па да поједноставимо, из дувана се удише никотин који је у ствари пестицид, катран је супстанца са површинских слојева путева, угљен моноксид је издувни гас из аутомобила, ацетон је растварач боја, амонијак средство за чишћење, арсеник средство за уништавање инсеката итд.
Хемијске материје у диму истовремено оштећују гене који контролишу раст ћелија. Изазивају њихов ненормалан раст и репродукцију и ослабљују имуни систем. Олово, тешки метали и полонијум су такође садржани у дуванском диму.
Пушачи се услед деловања свих ових отровних хемијских материја суочавају са разним болестима знатно чешче него непушачи.
Хемијска зависност о никотину снажнија је од алкохолизма или хероинске зависности.
Како дувански дим утиче на ћелије тела
Све те силне хемикалије садржане у диму цигарета узрокују упале и оштећују ћелије. Да, и не само свакодневно и стално излагање дуванском диму, већ и пасивно излагање и повремена конзумација цигарета тренутно штете телу.
Студије су показале да људи који пуше кутију дневно током године развијају мутације сваке године. Па тако је показано да се у плућним ћелијама догоди чак 150 мутација, у гркљану 97, у свакој ћелији уста 23 итд.
Јасте јасно да су многе мутације безопасне и да неће све оне довести до оног најгорег исхода, али треба бити јасно да што је више мутација, већи је ризик да се акумулиране мутације појаве у кључним генима који ћелије претварају у канцер.
Које су још штетности дуванског дима на човеково здравља?
Поред штетности које има на респираторни и кардиоваскуларни систем, дувански дим оставља последице на нервни систем, систем за варење, али и коштано мишићни систем.
Тaкође, велик негативан утицај има на репродуктивни систем како код жена тако и код мушкараца.
Доказано је да је теже зачеће код жена које конзумирају цигарете, али се исто тако доказало се да код мушкараца дувански дим има негативан утицај на плодност, јер доводи до смањења броја, али иквалитета сперматозоида.
Уколико сте пушач у великом сте ризику да оболите од остеопорозе, због смањене апсорпције калцијума из хране, као последице конзумирања цигарета.
Знајте да се дувански дим задржава чак 8 сати у ваздуху. Иако излуфтирате просторију од непријатног мириса дима, остају честице дувана у просторији па смо тако изложени много дуже диму, него што то мислимо.
Све су ово више него довољни разлози да размислите да ли вам је заиста неопходно да конзумирате цигарете и излажете се свакодневно диму који засигурно оставља последице на ваше, али и здравље људи око вас.
Одвикавање јесте тешко, али није немогуће.
Преузмите андроид апликацију.
