Таман када су Новосађани почели да се радују што због високих температура њихове суграђанке облаче своје летње, лепршаве, одевне комбинације, морали су да застану, намргоде се, отворе своје кишобране и запитају се: „Шта ћемо сад?“
Након неколико предивних летњих дана у којима смо скоро у потпуности заборавили да се на нашим календарима још увек налазимо у мају, у коме понекад зна бити и снега, данас нас је дочекао пад температуре.
Иако на петнаестак степени већ у фебруару умемо да обучемо кратке рукаве, Новосађани исту температуру у мају доживљавају на потпуно други начин, готово као личну издају од стране природе.
Како је то могуће, да баш сада када смо се навикли, када су сви кафићи већ раширили своје баште и поново почели да служе сладолед и хладну лимунаду, ми морамо да се вратимо на чај?
Уколико бисте данас прошетали новосадским улицама, наишли бисте на велики број оних који негодују и не признају ово (не)време.
Они би свој бунт показивали кроз бојкотовање топле гардеробе и пркошење ветру и ситној кишици уз помоћ строго кратких шорцева и мајица.
Наишли бисте, такође, на оне друге, који су ово захлађење схватили веома озбиљно, те из ормана дохватили најтоплије комаде гардеробе које поседују.
Они који је воле, увлачили би у своје ноздрве онај познати мирис кише како би га што дуже памтили, док би они којима смета џангризаво и журно прескакали баре и јурили својим кућама.
Уколико бисте данас прошетали новосадским улицама, по одевним комбинацијама наших суграђана не бисте умели да закључите у ком се тачно месецу налазимо.
За све је то заслужна она разноликост људских профила коју наш град посебно негује и којом се најгласније поноси.
Ипак, у граду међусобне љубави и толеранције, какав је наш, на овакав кишни дан потпуно је нормално заборавити како се вози, кренути без кишобрана и потпуно покиснути, посвађати се са комшијама јер сте устали на леву ногу, или се, да би се све ове ситуације избегле, забити у кревет са омиљеном књигом и стрпљиво чекати сутра, чекати сунце.
Преузмите андроид апликацију.
