Разговарала сам ових дана са својом децом на тему успеха. Једна од њих рекла ми је да се помало плаши да ли ће она бити успешна у свом будућем послу.
Разумела сам како се осећа. И сама сам се тако осећала, не само у њеним годинама, већ да будем искрена скоро до појаве првих седих у мојој коси.
Признала сам јој да сам и сама имала снове о великом успеху, те ми се све што постигнем чинило недовољно. Али онда сам чула за израз ,,права мера успеха“. Шта то значи, запитала сам се. Да ли успеха може бити превише?
Да, може. Сада сам сигурна да може.
Ништа се не дешава случајно. Све што се дешава у нашим животима је део плана, структуре, стратегије која нас води на одредиште на које треба да стигнемо. Наша је, често врло погрешна, претпоставка да је успех увек најбољи исход онога што радимо.
То што се нама чини да у томе чиме се бавимо треба да будемо успешнији, не значи да је добро да нам се то и деси.
Покушала сам ово размишљање да преведем у свој живот, па сам поставила себи питање :,,Шта би у мом животу могло поћи наопако када бих постигла већи пословни успех?“
Можда бих престала да учим, промишљам, истражујем.
Могла бих мање енргије усмеравати на своју децу.
Могла бих још теже пронаћи време за свог мужа и све остале међуљудске односе који су ми важни.
Могла бих имати мање времена за бригу о свом здрављу или бити изложенија стресу.
Могла бих се погордити….
Ово су све реалне могућности, нису оправдања, нису ни страхови. Овај начин размишљања нас не спутава да напредујемо, у њему има простора за раст, али под паролом ,,ако треба биће“, а не ,,мора да буде.“
Овај став нам помаже да увек тренутну меру свога успеха сматрамо најбољом, да заволимо ситуацију у којој смо сада, те да тако будемо захвална и задовољни.
Не би било згодно да већи пословни успех добијемо пре него што смо му дорасли или ми, или наш живот.
Добро је да мислимо да је ова мера нашег пословног успеха заправо ,,права мера нашег пословног успеха,, у овом тренутку.
И не само то, већ да ће увек то важити, да ћемо бити успешни баш онолико колико треба да будемо.
Ми нисмо једнодимензионална бића. То више вођство које сигурно имамо води бригу о нашем духовном и личном развоју, о потребама наше породице, о могућности нашег тела итд. и све то узима у обзир када одређује околности у нашим животима. Заиста верујем у то.
Дакле као резиме се намеће закључак:
- Увек имамо баш онолико успеха колико је најбоље за нас.
Имала сам утисак да тиме није све речено, па се одмах јавила потреба да јој образложим још један свој увид.
- Успех неког човека, а посебно успех жене је изузетно тешко измерити.
Већина наших људских постигнућа уопште нису мерљива, не могу се приказати никаквим бројем, изразити у новцу и упоредити никаквом статистиком. То важи и за жене и за мушкарце, с тим што је код жена још израженије због специфичности задатаке које оне имају на овој планети.
Како измерити колико је нека од нас успела да створи топлине и заједништва у свом дому, колико је разумевања и подршке дала другима, колико добрих ставова је урезала у главице своје деце, колико је учинила за здравље својих укућана…
Или колико је неки мушкарац успео да учини да се чланови његове породице осећају безбедно и сигурно, колико је волео своју жену, какву је енергију остављао у својој фирми, какав је отац био својој деци…
Већина наших постигнућа приметна су тек индиректно и дугорочно кроз резултате наших потомака или генерално, наших ближњих.
За крај поручујем:
Уживајте у врсти доприноса које ви дајате друштву, у мери у којој вам је дато, без обзира на то колико је то видљиво, колико је на цени, ви себе и своје послове цените! Радујте се напретку, али не инсистирајте на њему!
Сматрајте једнако значајним сваки ручак који сте скували, сваки близак разговор са неким, своје осмехе, своју подршку, једнако важним као своје пословне доприносе, зарађен новац, изграђену кућу… 😊
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Преузмите андроид апликацију.
